Zanimljivi nebeski dogadjaji i pojave u 2004.godini







26. mart 2004.
OKULTACIJA MARSA MESECOM
Okultacija ce biti vidljiva sa krajnjih severnih delova Japana, Rusije, Skandinavije, Grenlanda, Kanade i Aljaske.

19. april 2004.
DELIMICNO POMRACENJE SUNCA
Ovo delimicno pomracenje Sunca ce biti vidljivo samo sa juznih delova Africkog kontinenta i Madagaskara.

4.-5. maj 2004.
POMRACENJE MESECA
Totalno pomracenje Meseca ce biti vidljivo iz Evrope, Azije, Afrike i Australije. Totalitet ce trajati 76 minuta sa srednjom eklipsom u 20:33 UT.
Pomracenje ce trajati 3 sata i 24 minuta. Posmatraci iz istocne Juzne Amerike ce videti izlazak Meseca sa pomracenjem u progresu, dok ce Mesec zaci za posmatrace iz istocne Azije i Australije sa zavrsetkom eklipse. Pomracenje nece biti vidljivo iz Severne Amerike.

21. maj 2004.
OKULTACIJA VENERE MESECOM
Ova okultacija Venere ce se na zalost dogoditi pri dnevnom svetlu. Evropljani (bez Skandinavije) ce videti Mesec kako sakriva Veneru sa pocetkom u 12:25 UT. Okultacija ce se videti i iz centralnih delova Rusije i severnih delova Afrike.





8. jun 2004.
TRANIZIT VENERE PREKO SUNCA
Ni jedna danas ziva osoba nije videla dogadjaj prelaska Venere preko Suncevog diska. Poslednji put tranzit Venere se dogodio 1882. godine, a naredni nebeska mehanika je zakazala za 8. jun 2004. Veneri ce biti potrebno 6 sati i 12 minuta za tranzit koji ce ceo biti vidljiv iz Evrope, Afrike (izuzev zapadnih delova) Bliskog Istoka i Azije (osim krajnjih istocnih delova).
Za posmatrace iz istocne i centralne Severne Amerike, tranzit ce vec biti u progresu kada se Sunce bude izdiglo iznad horizonta, dok posmatraci iz krajnjih istocnih delova Azije i Australije nece videti kraj tranzita.
Verovatno najinteresantniji detalj celog dogadjaja, ce biti kada Venera pocne da ulazi na Suncev disk i zatim kasnije kada pocne da izlazi sa njega, sto je dogadjaj koji traje nekih 20 minuta. Ovaj tranzit ce biti izuzetan dogadjaj koji nikako ne treba propustiti.
Tranzit se generalno obelezava »kontaktima« kao i kod pomracenja Sunca. Tranzit pocinje prvim kontaktom, kada disk planete dodirne disk Sunca. Ubrzo nakon prvog kontakta planeta se vidi kao mali krug sa unutrasnje ivice Suncevog diska. Krajnja ivica nebeskog tela zove se limb. U momentu kada ceo disk planete stane na disk Sunca imamo drugi kontakt. To je unutrasnji kontakt posto disk planete dodiruje disk Sunca sa unutrasnje strane. U sledecih nekoliko sati planeta polako prelazi preko Suncevog sjajnog diska. Kada disk planete dodirne drugi limb Sunca, opet sa unutrasnje strane, to je treci kontakt. Tranzit se zavrsava cetvrtim kontaktom kada planeta potpuno sidje sa diska Sunca.
NAJVECI TRANZIT je u onom trenutku kada se Venera nadje na najmanjem rastojanju od centra Suncevog diska (najmanja separacija). Za vreme Venerinog tranzita 8. juna, najmanja separacija od Sunca ce iznositi 627". POZICIJA UGLA se objasnjava kao pravac Venere u odnosu na centar Suncevog diska, mereno suprotno od kretanju kazaljki na casovniku i to od Suncevog severnog pola.


D o g a d j a j / U T / Pozicija ugla
KONTAKT 1 / 05:13:29 / 116 stepeni
KONTAKT 2 / 05:32:55 / 119 stepeni
NAJVECI
TRANZIT / 08:19:44 / 166 stepeni
KONTAKT 3 / 11:06:33 / 213 stepeni
KONTAKT 4 / 11:25:59 / 216 stepeni


Data vremena se odnose na posmatraca tacno u centru Zemlje. Vreme tacnog kontakta za sve druge posmatrace moze biti razlicito za plus-minus 7 minuta. Razlog ovome je paralaksa, zbog toga sto precnik Venerinog diska od 58" moze biti pomeren do 30" od njenih geocentricnih koordinata u zavisnosti od posmatraceve tacne pozicije na Zemlji.
Sigurnost pri posmatranju tranzita treba da je na prvom mestu. Opasno je posmatrati tranzit bez adekvatnog solarnog filtera. Potpuno bezbedno i bez filtera tranzit moze da se posmatra tako sto se kroz dvogled ili teleskop projektuje slika Sunca na neku belu povrsinu.

13. oktobar 2004.
DELIMICNO POMRACENJE SUNCA
Ovo delimicno pomracenje Sunca ce se najbolje videti sa Aljaske i to na zalasku Sunca. Tu ce Mesec da zakloni oko 90% Suncevog diska. U Japanu, severoistocnim delovima Kine i istocnoj Rusiji ce vec biti 14-ti oktobar, kada ce se videti deo ove eklipse (pomracenja).

27.-28. oktobar 2004.
POMRACENJE MESECA
Ovo totalno pomracenje Meseca ce biti vidljivo sa oba Americka kontinenta, Evrope, vecine Africkog kontinenta i zapadnih delova Azije. Tokom ove eklipse, Mesecev disk ce biti za 7% manji, nego sto je bio za vreme prve eklipse u maju. Totalitet ce biti u 03:04 UT i trajace 81 minut.





9. novembar 2004.
OKULTACIJA JUPITERA MESECOM
Dnevni dogadjaj vidljiv iz centralne i istocne Kanade, i severoistocnih Americkih Drzava, Islanda i Grenlanda kao i Brazila i zapadnih delova Afrike. Ovo je prva okultacija u nizu od 11 okultacija koje ce se dogoditi tokom sledecih devet meseci. Poslednja okultacija u nizu ce biti 10. avgusta 2005.

10. novembar 2004.
OKULTACIJA VENERE MESECOM
Ova okultacija ce biti vidljiva iz Australije i Novog Zelanda i jugoistocne Azije, ali se kao i prethodne dve okultacije desava po dnevnom svetlu.

11. novembar 2004.
OKULTACIJA MARSA MESECOM
Samo dan nakon okulatacije Venere, posmatraci iz delova Australije, Novog Zelanda i istocne Afrike ce biti u poziciji da uzivaju u jos jednoj okulataciji, ovog puta Marsa.

14. novembar 2004.
OKULTACIJA MERKURA MESECOM
Novembraske okultacije se zavrsavaju okultacijom Merkura, ali to ce retko ko moci da posmatra. Ne samo da su Merkur i Mesec preblizu Suncu, vec ce se okultacija moci videti samo sa Antarktika.

7. decembar 2004.
OKULTACIJA JUPITERA MESECOM
Ova okultacija se desava nocu i vidljiva je iz centralnih i istocnih delova Severne Amerike, delova Afrike i severoistocnog Brazila. Ovo ce biti spektakularan dogadjaj lako vidljiv i sa dvogledom i sa malim teleskopima. Jupiter i tri, od njegova cetiri velika meseca ce nestati iza Meseca u 7:11 UT, a na drugoj strani diska ce se pojaviti oko jedan sat kasnije.







KOMETE U 2004. godini

Pojavaljivanje dve komete srednjeg sjaja je predvidjeno u 2004. godini. Moguce je da ce obe biti vidljive i bez opticke pomoci. Posmatraci sa juzne hemisfere ce imati bolji pogled na obe komete od kolega sa severne hemisfere. Kometa C/2002 LINEAR , otkrivena u oktobru 2002. ce ostati relativno bleda sve do perihela krajem aprila. Do sredine maja, bi mogla da dostigne i do cetvrte ili cak trece magnitude i posmatraci sa juzne hemisfere ce je videti na kratko ubrzo nakon zalaska Sunca. U ovo vreme ce se pridruziti kometi C/2001 Q4 (NEAT) koja se vidi vec duze vreme na juznom nebu. Ova kometa C/2001 Q4 (NEAT) ce ostati ispod ekvadora sve do kraja aprila 2004. a zatim ce poceti naglo da se izdize kroz zimsko nebo, brzo prolazeci pokraj sjajnih zvezda Sirius i Procyon pocetkom maja. Vec sredinom maja sticice do M44 u sazvezdju Raka, i nastavice dalje svoj put ka sazvezdju Velikog Medveda, gde bi trebala da stigne krajem maja. Do tog vremena kometa bi vec trebalo da dostigne trecu magnitudu, dovoljan sjaj kada ce biti laka meta osmatraca, na zapadu nakon sumraka.








JOS NEKI DOGADJAJI U 2004. godini.

04. mart 2004.
JUPITER U OPOZICIJI

02. maj 2004.
VENERA DOSTIZE NAJVECI SJAJ (-4,5 m)

april 2004.
PARADA PET PLANETA
Pocetkom aprila pet planeta ce biti vidljive na nebu u isto vreme. Od zapadnog horizonta ka istoku, pocetkom aprila bice poredjani gotovo u pravu liniju Merkur, Venera, Mars, Saturn i Jupiter. Venera ce se kao najsjajnija planeta pojaviti prva odmah nakon zalaska Sunca. Za njom ce se na jugoistocnom nebu pojaviti Jupiter, a za Jupiterom ce proviriti Merkur (samo pocetkom aprila), pracen Saturnom i Marsom. Osim Merkura, ostale cetiri planete ce biti vidljive sve do kraja maja.

12. maj 2004.
OKULTACIJA ASTEROIDA VESTA SA MESECOM
Vidljivo sa Novog Zelanda i delova Antarktika.

11. jun 2004.
PLUTON U OPOZICIJI

06. avgust 2004.
NEPTUN U OPOZICIJI

12. avgust 2004.
METEORSKA KISA PERSEIDA
Perseidi, ili kako se jos zovu »Suze Svetog Lorenca« , bi trebalo da 2004. godine da nadmase sva ocekivanja i pruze nezaboravnu predstavu. U prilog tome ide i to sto nece biti Meseca da svojim sjajem umanji »suze«.

15. avgust 2004.
VENERA DOSTIZE NAJVECI SJAJ (-4,5 m)

27. avgust 2004.
URAN U OPOZICIJI

13. septembar 2004.
ASTEROID VESTA U OPOZICIJI
Asteroid Vesta ce u opoziciji dostici 6,1 magnitudu.

29. septembar 2004.
ASTEROID „TOUTATIS 4179" PRAVI BLIZAK PROLAZAK PORED ZEMLJE
Asteroid Toutatis ce proci na udaljenosti od 1.549.798 km od Zemlje (cetiri razdaljine Zemlja – Mesec). Ovaj asteroid je velik svega nekoliko kilometara u precniku i nikada ne reflektuje puno svetlosti. U tacki najblizoj Zemlji sijace kao objekat 10-te magnitude. Posmatraci sa teleskopom imace retku priliku da posmatraju kretanje ovog objekta u okularu. Na zalost posmatraca sa severne hemisfere, asteroid ce se u vreme prolaska nalaziti u sazvezdju Kentaura, nisko na juznom nebu oko podneva.

04. novembar 2004.
KONJUKCIJA JUPITERA SA VENEROM
Jupiter i Venera ce biti udaljeni jedan stepen. (Jupiter -1,7m; Venera -4,0 m)


Izvor:
www.astronomija.co.yu

Autor:
Sinisa Lavrnja


vrh



Za svaku Vašu dilemu i pitanje ili ukoliko Vam nešto nije dovoljno jasno OBAVEZNO nam se obratite na e-mail adresu:

astrolog@astrolook.com


NEKA VAÅ  IZBOR BUDE NAÅ E
ZAJEDNIČKO ZADOVOLJSTVO!

SREĆNO!

Vaš HOROSKOP
na +381.19922

O astrologiji
O Ani Rakić
Magazin
Aktuelna tema
Pričaonica
Testovi
Ljubavni astroprofil
Ljubavna slagalica
Tabela podznaka
Tarot
Numerologija
Mesečeve mene
Bioritam
Kolačići sudbine
Aladinova lampa
Vaši srećni dani
Prijatelji / Linkovi
Marketing
Poručite izradu Vašeg
ličnog horoskopa --
Natalnog, Solarnog,
Uporednog...
Balkan Media Club

Fitnes magazin




Besplatni horoskopi i informacije
Izračunavanje Ascendenta
Kompetni Natalni horoskop
Uporedni odnosi
Pozicija planeta i Meseca
Horoskopi poznatih ličnosti
Rođendani poznatih ličnosti
Anu Rakić možete kontaktirati telefonom +381 63 88 03 160 ili putem maila: astrolog@astrolook.com