O MESECIMA (2)








JUL


Narodna imena za jul: zar, zarki, lepec, biljar, zetvar, ilijnski, svetoilinski.
Kod Hrvata: srpanj
Latinski: quintilis, julius
Engleski: july


Juli je, mnogi kazu, najlepsi letnji mesec. Dani su tada dugi, vrucine podnosljive, priroda je nabujala a pijace su pune voca i povrca. I pocinje sezona godisnjih odmora.
Juli od davnina ima 31 dan. U najstarije doba drevnog Rima zvao se prosto, peti, tj. Quintilis, jer je bio peti po redu mesec u tadasnjem kalendaru, koji je imao svega deset meseci. Reformom legendarnog rimskog kralja Nume Pompilija (715-673), kalendar je dobo jos dva meseca, januar i februar, pa je tako mesec Quintilis postao sedmi po redu, ali je svoj naziv zadrzao sve do 44. godine pre nove ere. Tada je Senat usvojio odluku, da se Quintilis nazove Julius u cast Gaja Julija Cezara.
Cezar je rodjen 12. jula 100. godine pre nase ere, a ubijen je 15. marta 44. godine pre nase ere.










AVGUST


Narodna imena za avgust: ruin, srpen, gumnik, makaven, gospoidjinski, vlikogospodjinski, prabrazdenski.
Kod Hrvata: kolovoz
Latinski: sextilis, zatim augustus
Engleski: august


U vreme najstarijeg kalendara drevnih Rimljana, po kome je godina pocinjala prvog marta, avgust je bio sesti mesec po redu, te se tako i zvao - Sextilis tj. "sesti". U to doba Sextilis je imao svega 29 dana, kao uostalom i januar, april, jun, septembar, novembar i decembar. Mart, maj, jul i oktobar su imali po 31 dan, dok je februar imao 28. Sve ukupno bilo je 355 dana u godini sto je gotovo savrseno odgovaralo lunarnom kalendaru. Ali posto se priroda ponasa u skladu sa kretanjem Sunca (a ne Meseca), bilo je nuzno kad-tad preci na solarni kalendar koji ima 365 dana.
To se desilo 45. godine pre nove ere, u vidu Cezarove reforme kalendara. Godina je dobila dodatnih 11 dana, tako sto su januaru, septembru i novembru dodata po dva dana, te su oni od tada imali po 31 dan, a april, jun, sextilis i decembar su dobili po jedan dan. Dakle "sesti" mesec je od tada imao 30 dana.
Kao sto smo vec objasnili, 45. gdine stare ere, rimski Senat je u cast Julija Cezara mesec Quintilis nazvao Julius. Nekoliko decenija kasnije, 8. godine pre Hrista, Senat je odlucio da i Oktavijan Avgust, Cezarov usvojeni sin i naslednik, a zatim i prvi rimski car, dobije svoj mesec, pa je Sextilis promenio ime u Augustus.
Ta naizgled sasvim bezazlena odluka imala je nekoliko posledica po ceo kalendar. Kako je tada Sextilis imao "svega" 30 dana (dakle, jedan dan manje od jula) odluceno je da se od februara oduzme jedan dan i doda avgustu. Ali, tada je ispalo da tri meseca zaredom (jul,avgust i septembar) imaju 31 dan, sto nije bilo prakticno, te su usledile jos neke izmene.

Od davnina se vreli avgustovski dani zovu "pasji dani", sto se dovodilo u vezu sa zvezdom Sirius.










SEPTEMBAR


Narodna imena za septembar: vresen, grozdober, gruden, miholjski, malogospodjinski, bugurojcin.
Kod Hrvata: rujan
Latinski: septem
Engleski: september


Septembar je mesec, kada se u vazduhu vec oseca lagani miris jeseni. Dani postaju sve kraci, a letnje zege zamenjuju prijatni dani. Dolaze mladi orasi, u vinogradima bere se grozdje a laste se spremaju na put.
U najstarije doba drevnog Rima godina je imala svega deset meseci. Septembar je bio sedmi po redu, te se tako i zvao - septem.
Medjutim kada su godini dodata jos dva meseca, januar i februar, redosled meseci se pomerio, ali su svi oni ipak zadrzali svoje stare nazive, pa je tako ispalo da se deveti mesec zove sedmi.
U pocetku, po republikanskom kalendaru, septembar je imao 29 dana. Taj republikanski kalendar se zasnivao na kretanju Meseca (lunarni kalendar) i imao je svega 355 dana. Kako se priroda medjutim vlada po Suncu (a ne po Mesecu), Cezar je sproveo reformu kalendara dodavsi nekim mesecima dan ili dva, i od tada godina po tom Cezarovom (julijanskom) kalendaru ima 365 dana. Tom prilikom septembar je narastao za dva dana i imao je ukupno 31 dan.
Ali kada je rimski Senat doneo odluku da avgust mesec, koji je do tada imao 30 dana, dobije jos jedan dan, ispostavilo se da cak tri meseca zaredom (jul, avgust i septembar) imaju maksimalan broj dana, 31. Posto se juli nije smeo dirati, jer je pripadao velikom Cezaru, ostalo je da se septembar skrati za jedan dan. Taj septembarski dan, je dodeljen oktobru.


23. septembra (ili dan ranije) zavrsava se leto. Tog dana Sunce izlazi tacno na istoku, a zalazi tacno na zapadu. Dan i noc su jednaki i traju po 12 sati. Tada pocinje jesen. Dan se zove jesenji ekvinocij ili jesenja ravnodnevnica. Na Zemljinoj juznoj polulopti, tog dana se zavrsava zima i pocinje prolece.










OKTOBAR


Narodna imena za oktobar: pazdernik, rzijen, pejcin mesec, mitrov, mitrovski, mitovstak, lucinski, lucinstak
Kod Hrvata: listopad
Latinski: october
Engleski: october


Oktobar je deseti mesec po gregorijanskom kalendaru i ima 31 dan. U starom Rimu po tzv. republikanskom kalendaru, oktobar je bio osmi mesec po redu, pa se tako i zvao - okrobar od latinskog "octo" (osam). Kad su reformom kalendara godini dodata jos dva meseca (januar i februar), oktobar je dosao na deseto mesto, ali je zadrzao staro ime. To je bio slucaj i sa nekim drugim mesecima.
Po republikanskom kalendaru oktobar je imao 31 dan. Reformom tog kalendara oktobar je skracen za jedan dan, te je tako imao 30 dana. Medjutim, kad je rimski Senat 8. godine pre nove ere, doneo odluku da mesec avgust dobije jos jedan dan, kako bi se izjednacio sa julom nastao je problem, jer su cak tri meseca zaredom imala po 31 dan: jul, agust i septembar. Rimljanima, po svemu sudeci, nije bilo tesko da menjaju svoj kalendar, pa su tako napravili i ovu izmenu. Jul i avgust se nisu menjali, jer su pripadali Juliju Cezaru i Oktavijanu Avgustu, ali ostali meseci nisu bili toliko vazni, te je od septembra, koji je imao 31 dan, oduzet jedan dan i dodat oktobru. Od tada pa do danas oktobar ima 31 dan. To je imalo posledice i na sledeci mesec, tj. novembar.

Oktobar je najlepsi mesec u doba jeseni. Dani u njemu mogu biti vrlo prijatni, ni suvise hladni, ni suvise topli. Oktobar je idealan za planinarenje. U oktobru se cela priroda boji u zlatno, a lisce opada. Zbog toga neki narodi ovaj mesec zovu - listopad. Priroda se u oktobru sprema na pocinak.










NOVEMBAR


Narodna imena za novembar: gruden, studen, listopad, pazdernik, mratinji, mratinjski, mratinstak, svetoandrejski, arandjeoski.
Kod Hrvata: studeni
Latinski: november
Engleski: november


Kada bi birali "najruzniji" mesec, vecina ljudi bi se odlucila za novembar. Dani su u novembru kratki, nebo prekriveno teskim, sivim oblacima, kise su dosadne i duge. Neka vlazna hladnoca uvlaci se u kosti, a ujutro je tako tesko ustati iz toplog kreveta. Novembar je tuzan i sumoran mesec.
Ipak, i on zna da iznenadi, pa nekad dopusti Suncu da ogreje zemlju. Ali, to se dogadja retko i traje kratko.
Novembar je jedanaesti mesec po redu u gregorijanskom kalendaru, i ima 30 dana. Njegovo ime proizvod je ekvilibristike starorimskih reformatora kalendara. Ono dolazi od latinske reci "novem", sto znaci devet i u pocetku je to bilo u redu, jer je novembar bio deveti mesec po starom, republikanskom kalendaru. Ali kada su kalendaru dodata jos dva meseca, januar i februar, novembar nije menjao ime iako je postao jedanaesti mesec. Iste probleme imaju i septembar i oktobar, sto smo vec objasnili.

U pocetku, novembar je imao 29 dana, ali nakon reforme kalendara koju je inaugurirao Julije Cezar ovaj mesec je dobio dva dana, te je od tada imao - 31 dan.
Ali, Sekstilis je imao 30 dana i kad je taj mesec posvecen Oktavijanu Avgustu, po odluci Senata dobio je i on jos jedan dan. To je izazvalo sledece promene. Da ne bi dva ili vise meseca imali isti broj dana, septembar je skracen za jedan dan koji je dodat oktobru, a novembru je oduzet dan koji dodat decembru.
Tako je ostalo do danas.










DECEMBAR


Narodna imena za decembar: studen, nikoljstak, »oko svetog Nikole«, bozicni, koledar.
Kod Hrvata: prosinac
Latinski: december
Engleski: december


Decembar je mozda, jos i najveseliji mesec. Na ovim geografskim sirinama u decembru obicno padne prvi sneg, koji deca toliko vole i sa nekim svecanim raspolozenjem docekuju.
Decembar je veseo, jer se u njemu jasno osecaju predstojeci praznici - Bozicni i novogodisnji. Uz napomenu, da postoje dva Bozica; jedan je katolicki koji pada 25. decembra, a drugi je pravoslavni i on se slavi 14 dana kasnije, znaci 07. januara. A u sredini izmedju njih je nova godina.

Uostalom, decembar je bio praznicni mesec jos kod starih Rimljana, koji su 17. decembra pocinjali proslavu Saturnalija. Saturnalije su bile najveseliji rimski praznik.
Tih svecarskih dana nije se radilo, delili su se pokloni, priredjivane su gozbe, a robovi su dobijali nevidjenu slobodu da se lepo oblace i da nista ne rade. Cak su mogli da jedu za gospodarevom trpezom, desavalo se da su zamenjivali uloge sa svojim gospodarima te su oni zapovedali, a gospodari ih sluzili.
Zatim se birao privremeni kralj, koga su svi redom tih dana slusali.
Saturnalije su bile posvecene bogu Saturnu i trajale su tri dana, sve dok Kaligula nije odlucio da se slave pet dana.
Ovaj praznik se nakon IV veka stopio sa Bozicem.
U decembru pada i Hanuka, jevrejski praznik svetlosti; proslava oslobodjenja jevrejske drzave od helenistickih okupatora (sto je bilo u III veku) i ponovnog posvecenja Jerusalimskog hrama.

U nasim krajevima postoji obicaj da se od 13. do 25. decembra, svakog dana prati kakvo je vreme, te se po tome predvidja i vreme za citavu narednu godinu. Svaki taj dan predstavlja jedan mesec: 13. je januar, 14. je februar itd. Pa ako je 13. decembra lep dan, takav ce biti i ceo januar.

Decembar je dvanaesti i posladnji mesec u godini po gregorijanskom kalendaru, i ima 31 dan. Ime mu dolazi od latinskog "decem" (deset), jer je po starom republikanskom kalendaru on bio deseti mesec po redu u godini. Isti slucaj imamo i sa septembrom, oktobrom i novembrom o cemu smo vec pisali. Po tom republikanskom kalendaru decembar je imao 29 dana, zatim je Cezarovom reformom dobio jos jedan dan. Tada su svi meseci imali 30 ili 31 dan (izuzev februara, koji je imao 29 dana - odnosno 30 svake prestupne godine). Ali 44. godine pre nove ere, odlukom rimskog Senata mesec Quintilis, koji je imao 31 dan, posveæen je Cezaru, a 8. godine pre nove ere, mesec Sextilis, koji je imao 30 dana, je posveæen Avgustu. Zatim je avgustu dodat jedan dan, da bi imao koliko i Cezarov jul (uzet je od februara), septembru je oduzet dan, oktobru je dodat dan, novembru oduzet, a konacno decembru dodat. Sve to je bilo nuzno da bi meseci naizmenicno imali 30 odnosno 31 dan. Tako od tada decembar ima 31 dan.

22. decembra na severnoj Zemljinoj polulopti pocinje zima. Sunce je tada ispod ekvatora u najnizoj tacki i njegovi zraci udaraju pod pravim uglom zimski povratnik. Tog dana noc je najduza u godini, a dan najkraci. To je dan zimskog solsticija ili zimske karatkodnevnice. U isto vreme na juznoj zemljinoj polulopti pocinje leto.





Izvor:
www.astronomija.co.yu


vrh



Za svaku Vašu dilemu i pitanje ili ukoliko Vam nešto nije dovoljno jasno OBAVEZNO nam se obratite na e-mail adresu:

astrolog@astrolook.com


NEKA VAÅ  IZBOR BUDE NAÅ E
ZAJEDNIČKO ZADOVOLJSTVO!

SREĆNO!

wap.astrolook.com
Vaš horoskop
i na Vašim GSM aparatima!
O astrologiji
O Ani Rakić
Magazin
Aktuelna tema
Pričaonica
Testovi
Ljubavni astroprofil
Ljubavna slagalica
Tabela podznaka
Tarot
Numerologija
Mesečeve mene
Bioritam
Kolačići sudbine
Aladinova lampa
Vaši srećni dani
Prijatelji / Linkovi
Marketing
Poručite izradu Vašeg
ličnog horoskopa --
Natalnog, Solarnog,
Uporednog...
Balkan Media Club

Fitnes magazin




Besplatni horoskopi i informacije
Izračunavanje Ascendenta
Kompetni Natalni horoskop
Uporedni odnosi
Pozicija planeta i Meseca
Horoskopi poznatih ličnosti
Rođendani poznatih ličnosti
Anu Rakić možete kontaktirati telefonom +381 63 88 03 160 ili putem maila: astrolog@astrolook.com