Karta broj trinaest, predstavlja skelet koji u rukama drži krvavo crvenu kosu. Pod njegovim stopalima leže, dva raščlanjena tela ljudskih bića. Ovde vidimo prikazano konačno odvajanje od prethodnog života i ličnosti - prikazano je to odvajanje. Njegove prvobitne ideje (koje simbolizuju glave), stanovišta (stopala) i aktivnosti (šake) leže beskorisni razasuti po zemlji. Svaki aspekt njegovog prethodnog života, kao da je iseckan. Čak i njegovi centralni vodeći princip, jer na jednoj glavi stoji kruna, što ukazuje da kraljevski kočijaš predstavljen na karti broj sedam, više ne upravlja svojom sudbinom na stari način. Na ovoj karti, ideja obnavljanja je nagoveštena obiljem mladih travčica i načinom na koji su predstavljeni šake i stopala, kao da su zasađeni. Ali između starog i sazrevanja novog, leži period mračnog tugovanja. Centralna figura je skelet. On sugeriše kretanje i stabilnost. On predstavlja golu stvarnost; skelet za naše mišiće, ujedinjen kostur na kome se sve pomera i funkcioniše kao celina. Ipak, paradoksalno, instrument promene takođe predstavlja našu najistrajniju stranu. Mi ostavljamo svoje kosti budućim istoričarima - jedino svedočanstvo našeg postojanja kao pojedinca. Skelet je arhetipski Homo Sapiens. Kao takav on predstavlja večnu istinu, koja se po prvi put otkriva pred junakom. Skelet sa karte trinaest obuhvata mnoge parove suprotnosti. Sa jedne strane, on nije ništa drugo do vreća kostiju, monstruozna mrtva stvar koja izdaje našu sudbinu u toplini i vitalnosti života, velika poluga koja smanjuje jedinstvenu suštinu genija na običnog imenitelja. Sa druge strane, možemo ga videti kao univerzalni dijagram kroz koji sija čisto biće. Skelet je bezličan i univerzalan, pa ipak on je naša najintimnija tajna, skrivena stvar, blago zakopano duboko u nama, ispod našeg mesa. Možemo da dodirnemo kožu, nokte, kosu, ali ne možemo da dodirnemo naše kosti. Ipak, one su naše, najskrenije ja. Rentgenski snimci nečijih kostiju se koriste i kao sredstvo raspoznavanja. Možemo li to biti mi?
Kosa skeleta ga povezuje sa Saturnom, bogom vremena, žetve, smrti i propadanja; ali kosa podražava oblik mladog meseca, simbol Artemide, nudeći obnavljanje i regeneraciju. Na ovoj karti, prvi put se ne može odrediti muški ili ženski pol centralne figure. U originalnom francuskom izdanju, ova karta nema nikakvog naziva. U modernom engleskom izdanju ovog špila, naslov se pojavljuje ali nije napisan masnim slovima ispod slike, vec naslov “Smrt” je vrlo obazrivo napisana, skoro prošaputana na desnoj gornoj margini.
Nije slučajno što je broj ove karte trinaest. To je broj, koji se smatra nesrećnim u našoj kulturi. Trinaest uleće u dvanaest sati našeg dana i dvanaest meseci naše godine, presecajući uredan ritam našeg dana i svakodnevice. Nema prostora u našem kalendaru ni tačke na satu za broj trinaest. Doživljavamo upad ovog skeleta kao izdaju - dvanaestorica i Juda.
Da se vratimo na ime ove karte, Smrt. Pitanje koje medicina danas postavlja je problematično: kada je tačan trenutak smrti? Da li je kada pacijent prestane da diše, kada srce prestane da kuca ili kada EEG ne pokazuje funkciju mozga? Pošto priroda ne zna specifični trenutak smrti, čovek mora proizvoljno da ga stvori da bi odgovorio na ovo praktično pitanje. Zapitajmo se: kada tačno počinje ljudski život? Tokom začeća ili nakon porođaja?
PORUKA: Karta naglašava potrebu da se rešimo svega. Ne govori o fizičkoj smrti nego o smrti jednog razdoblja. Prihvatite potrebu za promenom i nemojte joj pokušati da pobegnete. Sve promene ne moraju se dogoditi same od sebe, neke mogu biti rezultat sudbine. Kakva god da je priroda promene, ona će na kraju biti u vašu korist, stoga zaželite dobrodošlicu mogućem i novom početku. Kosač (kako se po nekad naziva) najavljuje preporod, nove poduhvate ili nove faze u ljubavi.
Uspravno: Smrt u pravom smislu reči, smrt za stare osobe. TI, nešto novo, početak novog perioda, rađanje, iznenadna promena, nesrećni slučaj,
Obrnuto: Zastoj, zatišje, spori razvitak događaja, nepotpuna promena, tuga, raskid dogovora ili raskid veze.
.jpg)
