Genijalci - Deca Bogova

U četvrtom veku pre naše ere, grcki filozof Platon, prvi je pokušao da identifikuje i kanališe potencijalnu moć genijalne dece. Izjavio je: „Oni su deca bogova“. Pokušao je da ustanovi da li većinom potiču od obrazovanih roditelja. Platon je verovao da, kada se na vreme otkriju i usmere ka izučavanju filozofije i metafizike, genijalci bi mogli promeniti svet tokom samo jedne generacije.

Ipak, nema tih pouzdanih pokazatelja koji će nam sa sigurnošću reći gde će se roditi sledeći genijalac. On ili ona mogu biti deca roditelja intelektualaca, kao i siromašnih seljaka koji vode vrlo jednostavan život. Zajedničko za svu „zlatnu decu“ jesu strahopoštovanja vredne i neobjašnjive umne moći. Ono sto ne znamo, jeste da li beba genije nasleđuje «moć mozga» još tokom boravka u materici ili usled spoljnih faktora pri rođenju.

Sperma nobelovaca

Ekscentrični milioner Robert Graham, osnovao je 1980. godine banku sperme nobelovaca u Eskondidu u Kaliforniji. Na ovaj način je inteligentnim ženama, koje su želele da imaju vrlo pametnu decu, bio je omogućen izbor sperme genija, dobitnika Nobelove nagrade. Cilj ove banke sperme jeste, da se u budućim generacijama značajno poveća broj visoko inteligentne ili obdarene dece.

Prvu takvu bebu rodila je 1982. godine u Los Anđelesu, neudata žena psiholog Efton Blejk. Oca je izabrala prema dosijeu. Anonimni doktor, u banci sperme zaveden kao broj 28, briljantan je kompjuterista na jednom od evropskih univerziteta, talentovani muzičar i atletičar. Njegov sin dobio je ime Doron (kao anagram od donator). Kada je napunio četiri meseca, uz pomoć psiholoških testova ustanovili su da dete ima koeficijent inteligencije 200 (prosečan IQ je 100).

Ajnštajn, Mocart, Gete

Ipak, druga deca genijalci zapanjuju upravo time što ne potiču od genijalnih roditelja. Jedan od najvećih genija - Albert Ajnštajn bio je sin bankrotiranog biznismena u Ulmu, u Nemačkoj, a mladi Ajnštajn veći deo svog detinjstva proveo je po bavarskim kafanama. Njegova majka nije imala nikakvih posebnih talenata koje je dečak mogao da nasledi.
Verovatno je razumljivo što je Mocart pokazao talenat za muziku, jer je i njegov otac bio uzoran violinista. Ali, mališan je sa samo tri godine, umeo na klavijaturi da ponovi akorde koje čuje sa harfe, a sa pet godina je počeo da komponuje. Prvu operu, napisao je kad mu je bilo 12 godina.

Nemački pesnik Gete i britanski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, znali su sa samo tri godine da čitaju i grčki jezik. Tomas Bejbington Mekjulej, pesnik iz 19. veka i istoričar, zapanjio je i uplašio svoje roditelje kada je sa samo godinu dana, pogledao sa prozora svoje dečje sobe i ozbiljno upitao: “Da li dim iz onog odžaka dolazi iz pakla”?

Studiranje u šestoj godini

U dvadesetom veku kompjuterski dosijei beleže mnogo genijalne dece. Najmlađi upisani student je Liu Ksjaobin, sin roditelja učitelja, koji je prijemni za univerzitet položio sa pet godina. Sa dve godine, je umeo da čita 3.600 kompleksnih kineskih znakova. Andragone de Melo, rođen 1977. godine, postao je najmlađi diplomac u Americi, kada je, u jedanaestoj godini, diplomirao na Odseku matematike na Kalifornijskom univerzitetu Santa Kruz. I on je zapanjio svoje roditelje kada im je, sa samo sedam nedelja, rekao “zdravo”. Kada mu je bilo dve i po godine igrao je šah i rešavao geometrijske probleme, a sa četiri godine je učio grcki, fiziku i filozofiju. Studirao je geologiju i geofiziku u šestoj, a do osme godine je napisao kompleksne kompjuterske programe.

Niko se ne može pohvaliti da je pomogao misteriozni talenat Antonija Mek Kvona iz Vejbridža, koji je umeo da govori latinski i čitira Šekspira sa dve godine. Njegov otac Antoni je tvrdio: “Nemam nikakvih posebnih talenata i nisam nikada bio u stanju da Antonija u nešto uputim. Često me ispravlja kad govorim i zna toliko mnogo neverovatnih činjenica da sam morao da kupim enciklopediju samo da bih proverio da li je tačno ono što mi sin kaže.”

Muke Serjože Grišina

Genijalnost Ukrajinca Serjože Grišina, donela je njegovoj majci pet godina birokratske torture u krugovima sovjetskog obrazovnog sistema. Serjoža je već sa četiri meseca znao da priča, prohodao je sa osam, a čitao je i svirao klavir kad je imao samo nešto više od godinu dana.

Njegove su nevolje započele kad je napunio sedmu godinu i kad je majka pokušala da ga upiše u lokalnu školu u Krivom Rogu. Želela je da njen talentovani sin uči sa starijom decom, ali se direktor škole sa tim nije složio. Nastavnici su ignorisali njegov talenat, a deca su ga zvala idiotom jer je sve o čemu je govorio bilo izvan njihove moći shvatanja. Isključili su ga iz društva i često su ga tukli. Njegova uznemirena majka konačno ga je ispisala iz škole i počela ga je podučavati kod kuće.

Lokalni autoriteti započeli su istragu i Tamaru Grišin poslali na psihijatrijsko lečenje. U dosijeu su napisali: “Nenormalna majka koja ne radi i pri tom odbija da da dete u školu”. Na sreću, prijatelji i rođaci uspeli su da je za par nedelja izbave iz bolnice. Posle toga Tamara je svoje dete odvela specijalistima u Moskvu i Kijev. Napokon su priznali dečakove nadnaravne moći i dopustili mu da polaže prijemni ispit na najprestižnijem od svih - Državnom moskovskom univerzitetu. Odmah je primljen na fakultet fizike, sa studentima koji su bili deset godina stariji.

Geri Braun „Najveće svetske misterije“