Let iznad kukavičjeg gnezda

„Let iznad kukavičjeg gnezda“osvojio je 1975. godine svih pet najcenjenijih

Oskara: za glavnog glumca, glavnu glumicu, za scenario (adaptirani),

za režiju i celokupan film.

Tvorci samo još dva filma mogu da se pohvale jednakim uspehom.

To su: „Dogodillo se jedne noći“ (It Happened One Night) 1934. godine, čuvenog

režisera Frenka Kapre i „Kad jaganjci utihnu“ (The Silence of the Lambs)

Džonatana Dema 1991.

Da bismo potpuno razumeli suštinu ovog filma poželjno je da se okrenemo

izvoru, romanu po kome je nastao, „One Flew Over the Cuckoo’s Nest“ (1962.),

Kena Kesija. Scenario po romanu napisali su Lorens Hauben i Bo Goldmen.

Za razliku od filma u kome je protagonista Rendal Mek Marfi (Džek Nikolson)

protagonista romana je polunaturalizovani Amerikanac indijanskog porekla,

„Poglavica“ Bromden (Vil Sampson).

Naslov romana potiče od poslednjeg stiha pesmice za decu koju je Bromden

često slušao u detinjstvu, što se u filmu nigde ne spominje:

Vintery, mintery, cutery, corn,
Apple seed and apple thorn,
Wire, briar, limber lock,
Three geese in a flock,
One flew East,
One flew West,
And one flew over the cuckoo’s nest.

Ovde upada u oči apsurdnost stihova. Jato gusaka ne može da leti istovremeno

u različitim pravcima, a sem toga, kukavica ne pravi gnezdo.

„Let iznad kukavičjeg gnezda“ uloge:

Džek Nikolson (Rendal Mek Marfi)

Luiz Flečer (Sestra Rejčed)

Vil Sampson (Poglavica Bromden)

Vilijem Redfild (Harding)

Bred Durif (Bili Bibit)

Sidni Lasik (Čarli Česvik)

Deni De Vito (Martini)

Kristofer Lojd (Taber)

Din Bruks (Doktor Spajvi)

Radnja filma se odvija u psihijatrijskoj bolnici u Oregonu koja postaje poprište

borbe institucije i pojedinca. Kroz tu borbu, prikazana je kritika u to vreme

popularne bihejviorističke psihologije  i veličanje tobož humanističkih principa.

Bromden se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi od kraja drugog svetskog rata.

Pravi se da je gluvonem i zbog toga postaje svedok najprljavijih tajni u ustanovi.

Kao mladić bio je zvezda školskog ragbi tima, zatim student na koledžu i

na kraju ratni veteran. Međutim, nešto kasnije, postaje svedok poniženja oca,

indijanskog poglavice, od strane američke vlade.

Usled toga, zapada u depresiju i počinje da halucinira. Uskoro dobija dijagnozu

šizofrenije. Veruje da je društvo kontrolisano od strane velikog mehanizovanog

sistema koje on naziva „Kombinat“

Bromden i u filmu ima značajnu ulogu. Čak se nameće pitanje: nije li ipak

on protagonista?

Jer, dok Mek Marfi predstavlja antijunaka zbog toga što odbija da se

promeni, Bromden je taj koji na kraju doživljava punu transformaciju.

Mek Marfi je buntovnik koji u pomenutu ustanovu dolazi svojom voljom, 

trudeći se da izbegne prisilni rad na koji je upućen zbog silovanja za koje

je optužen, ali ne i osuđen.

Mek Marfi misli da će pobediti sistem. Međutim, zbog svog humanističkog

gledišta na okolinu dovodi sebe u bezizlaznu situaciju.

Sukobljava se sa glavnom sestrom Rejčed, oličenjem hladne i

okrutne manipulacije, maskirane u brigu o ljudima.

Ipak, osim na Bromdena, na ostale pacijente Mek Marfi očigledno nema uticaj,

te oni, i pored toga što mogu da budu slobodni i izađu iz ustanove kad god

požele, to odbijaju.