Maratonac
„Maratonac“ je prvi triler engleskog režisera Džona Šlezindžera (John Richard
Schlesinger, 1926.–2003.) i njegov poslednji komercijalno uspešan film.
Snimljen je 1976.
Šlezindžer je režirao dvadesetak igranih filmova i nekoliko dokumentarnih.
Ipak, mnogo je poznatiji po filmu „Ponoćni kauboj“ (Midnight Cowboy, 1969.)
za koji je dobio Oskara.
Scenario za „Maratonca“ napisao je Vilijem Goldmen prema svom
istoimenom romanu koji predstavlja njegov najuspešniji triler.
Goldmen je napisao roman nekoliko godina ranije dok je živeo na Istočnom
Menhetnu, u Njujorku. Prvobitno je želeo da napiše priču o čuvenom
nacističkom zločincu Jozefu Mengeleu, kako dolazi iz Južne Amerike
u Sjedinjene Države na lečenje.
Međutim, ne želeći da antagonista i zlikovac izazove empatiju kod čitalaca,
promenio je ideju, pa umesto da se leči, bivši nacistički zločinac Zel dolazi
u potragu za svojim dijamantima.
Zel je dobio ime po mađarskom dirigentu i kompozitoru, Georgiju Zelu,
koji, bar koliko nam je poznato, nema nikakve veze sa nacizmom.
Taj „originalni“ Zel je napustio Nemačku još pre početka Drugog svetskog rata.
Osim što je „ničim izazvan“, siroti Mađar postao nacista, dobio je i drugačiju
profesiju. Nije muzičar već, stomatolog, što bi narod rekao – zubar.
Za promenu profesije postoje bar dva dobra razloga. Prvo, poznata je činjenica
da su nacisti logorašima vadili zlatne zube pre nego što bi ih poslali u gasnu
komoru. I drugo, Goldmen od detinjstva vuče traume vezane za stomatološke
intervencije.
Elem, Goldmenov Zel (maestralni Lorens Olivije) jedan je od dvojice ljudi
koji ima ključ od sefa u kome se nalazi poprilična količina dijamanata.
Drugi vlasnik ključa je njegov rođeni brat koji spletom okolnosti gine u
saobraćajnoj nesreći u Njujorku i čiji ključ nestaje. Zel je zabrinut za dijamante
i dolazi u Njujork da proveri šta se dešava.
Glavne uloge:
- Dastin Hofman (Bejb Livi)
- Lorens Olivije (Zel)
- Roj Šajder (Dok Livi)
- Vilijem Divejn (Džejnivej)
- Marta Keler (Elsa)·
„Dok“ Livi (Roj Šajder) je stariji brat Bejba Livija (Dastin Hofman) i radi za
obaveštajnu službu. Zvanično, a naročito za naivnog mlađeg brata koji mu se
divi, on je uspešan biznismen.
Mlađi brat, Bejb Livi, student je istorije na Kolumbija univerzitetu i želi da
doktorira na temu makartizma, odnosno ugrožavanja ljudskih prava i sloboda
pod plaštom borbe protiv komunizma.
Između predavanja, sprema se za maraton i svakodnevno trči.
Sa druge strane, Dok je umešan u raznorazne opasne i prljave poslove, ali
Bejb to naravno ne zna, sve dok mu brat ne pogine.
Od tog trenutka, Bejb se nalazi u centru zavere. Svi traže nešto od njega.
Naravno, on tek na kraju saznaje o čemu se radi.
Ako posmatramo „Maratonca“ kroz prizmu žanra, dolazimo do zaključka da
film pripada specifičnoj vrsti podžanra, takozvanom „zavereničkom trileru“.
Karakteristike takvog trilera su da je protagonista najčešće novinar ili istraživač
amater koji se nevoljno nađe u ulozi žrtve i koji na kraju prevazilazi sve prepreke,
bez obzira na to što se bori protiv moćnog mehanizma, kao što su državne
službe, na primer.
Vilijem Goldmen svakako ima iskustva sa takvom vrstom filmova.
Uostalom, napisao je scenario za politički triler „Svi predsednikovi ljudi“
(“All the President’s Men” u kojem je opisana afera „Votergejt“) i dobio
Oskara za njega.
Kraj filma je malo drugačiji od romana, ne što se tiče ishoda, već načina na koji
se Bejbova borba za istinu i goli život završava. Dakle, poslednju sekvencu filma
je napisao… Imate pravo tri puta da pogađate.
Robert Taun – ko bi drugi. Međutim, Goldmenu se kraj ipak nije dopao, tako da
ga je nazvao jednom rečju od četiri slova koja počinje na Sh, a završava se sa t.
.jpg)
Vaša email adresa neće biti javno prikazana.