Tragovi vanzemaljaca

Svaki trag vanzemaljaca je povezan sa njihovim dolaskom sa neba ili drugačije rečeno sa letenjem. Čime su leteli? Pitanje kako su civilizacije putovale brže od brzine svetlosti je glavno pitanje koje stoji pred naukom.

Ali, odgovor na to pitanje možda se nalazi se u Vedama, Vedskim učenjima, ili drugim drevnim uče njima. Tu se prvi put spominju letelice kojima su bogovi leteli. Te se letelice nazivaju Vimani. 

Ako su Vimani postojali, je li to dokaz za globalnu mrežu prevoza hiljadama godina pre Kolumba?

 
Vodeći arheolozi veruju da su drevne civilizacije poput onih otkri venih na udaljenim pacifi čkim ostrvima, u Aziji i Ju žnoj Americi razvile nezavisno jedna od druge.

Ali, teoretičari o drevnim astronautima prigovaraju da sličnosti u stilu gradnje i verovanjima otkrivaju u tim kulturama da ih je možda međusobno povezivao trgovački put.

Kao što sada imamo luke i aerodro me takođe su pre postojali hangari za Vimane, za letelice. Te vazdušne luke bi mogle biti smeštene na strateškim mestima po celom svetu. Sve drevne kulture su bile spojene letelicama kojima su upravljali vanzemaljci. 

Ako pogledamo kipove kao zaostatke kulture Maja videćemo da su to zmajevi koji se nalaze u kulturama Kine. Kako su to Maje mogle posedovati znanje o ljudima, koji su živeli u Aziji s druge strane Pacifičkog okeana. Znači da je bilo kontakta između drev nih kultura.

Ove drevne kulture bile su povezane letećim ma ši nama i njime su upravljali vanzemaljci. Kako objasniti, da su Maje stvarale tako precizne karte svemira jedino da su znanje dobili od vanzemaljaca. Njihovi učitelji su bili bogovi a bogovi su bili vanzemaljci. 

Znamo priču iz Biblije gde je zvezda vodila tri mudraca do mesta gde se rodio Isus Hrist. Ako znamo da se zvezde ne kreću a to je zapisano u Bibliji onda se može izvesti zaključak da je to bio vasionski brod a ne zvezda. To nije nikakva magija. 

Magija i čarobnjaštvo ne postoji, oni su samo posedovali neku vrstu vanzemaljske tehnologije. To je bilo pokretač svake kul ture, koja je bila u dodiru sa vanzemaljcima.

To je bio pokretač svih koji su kasnije postali sveštenici, čarobnjaci. Bilo je izgrađeno svuda po svetu, svetilišta koja su u stvari služila za kontakt sa vanzemaljcima. 

A to je baš ono što pronalazimo u zabitim krajevima. Kom pleks linija koje se vide iz vazduha kada se leti iznad peruanske ravnice Nazca ili tajanstvene visoravni iznad meksičke doline Oaxaca. Zar nisu to možda bile piste svetskog vazdušnog prevoza u ono vreme?

Kada smo već kod Meksika, imao sam prilike da vidim jedno najvažnije arheološko nalazište u Meksiku a to je mesto po imenu Monte Albam. To je takođe planina kojoj je vrh potpu no isečen i sravnjen i načinili su planinu s veoma vodoravnom pločom na vrhu.

A tu je i praistorijski grad koji je enormno star. To je verovatno bila vazdušna luka za Vimane. Po mom mišljenju Vimani bi mogli biti karika koja nedostaje. 

Postoji predanje na Srednjem Istoku da je kralj Solomon imao neku letelicu i sa njom leteo na razna mesta a najviše na planinu zvana Solomonova planina. Tu je bila vazdušna luka za sletanje Vimana. 

Postoji karta sveta za koju se ne zna ko ju je napravio. Da li te drevne karte za koje neki veruju da su ih napravili vanzemaljci? Te karte prikazuju svet, ne kako izgleda danas, nego onako kako je izgledao nakon poslednjeg ledenog doba a to je vrlo teško objasni ti.

1929. godine istoričari su otkrili mapu koja je nacrtana na komadu gazeline kože. Trag mape ih je odveo u 16. vek do turskog admirala Piri Rajsa. Ta mapa je u suprotnosti sa mapama tog vremena jer je ta mapa koju je prvi otkrio Rajs pokazivala zemlje koje nisu bile još otkrivene.

Pokazuje obalu Antartika kad nije bila pod ledom ili su imali uređaj koji je snimao ispod leda. Pokazivala je Antartik stotinama godina pre nego je Antartik uopšte otkriven. 

Ono što je opisano u Starom zavetu nije Bog, to je pogrešno shvaćen vanzemaljac od krvi i mesa koje su naši preci krivo inter pretirali kao božansko biće. Zašto? Zbog nepoznavanja nauke i tehnologije.

A to je osnovna nit koja se pojavljuje u svim teorijama o drevnim civilizacijama. Međutim hoće li nauka konačno doneti teoriju o drevnim astronautima? Jesu li drevnim civilizacijama na Zemlji bile dostupne napredne tehnologije vanzemaljaca. 

Ipak, hiljadama godina ranije, drevne civilizacije su obavi le isti rad kao danas najsavremenije mašine dok su gradile svoje spomenike i hramove koristeći masivne stene.

Ti ogromni blokovi, mnogi od njih su bili teški 100 i 200 tona, bili bi izazov čak i za današnje graditelje. Prvo pitanje čime su rezali te masivne blokove, kako su ih uopšte podizali, čime, kako su ih prevozili bez poznavanja točkova? Ili su drevni narodi poznavali tehnolo giju koje su od tih vremena izgubljene za nauku?

U Gizi, Egipat, nema te samo piramide. Sa piramidama je povezana, kako je Egipto lo zi zovu, dolina hramova. Dok su piramide građene sa kamenim blokovi ma od 2 ili 3 tone, ti hramovi su građeni blokovima od 100 ili 200 tona.

Naučnici ne veruju da su vanzemaljci izgradili te neverovatne spomenike, nego su umesto toga našim precima dali znanje i alate. Ako pogledate plato Gize i sve to kamenje koje je ugrađeno u Keopsovu, Kefranovu i Menkaurovu piramidu, dva do tri miliona kamenih blokova je ugrađeno samo u Keopsovu piramidu.

Morali su imati neko efi kasno sredstvo za rezanje blo kova na tu veličinu i stavljanje blokova na njihovo mesto. Za ključak je da su i tada postojale ogromne mašine, testere koje su sekle kamen. Pronađeni su tragovi odnosno udubljenja gde su bile te ogromne testere visoke i preko desetak metara.

Ljudi su samo gurali kamene blokove prema testeri. Ali otkuda te ogromne testere i ogromni točkovi koji su je pokretali? 

Najveći spomenik ikada pronađen je u Jupiterovom hramu u Bal-beku u Libanu. Svaki težak 1000 tona. Da bi se podigao danas treba snaga od 21 teške dizalice. Kako uopšte na to brdo dovesti makar jednu takvu dizalicu?

Treba znati da ljudi koji su to pravili kao i piramide nisu imali vozila, nisu imali točkove i nisu imali gvožđe. Ako nisu posedovali opremu izu zev ljudske snage i konopaca kako su podigli te ogromne stene? Jedino je razumno rešenje da su im tehnologiju dali vanzemaljski posetioci.

Zašto su uopšte to radili što je bilo neverovatno teško? Odgovor je logičan, radili su zato što to za njih nije bilo teško. Sa današnjom tehnologijom teško bi ostvarili preciznost u sečenju ogromnih kamenih blokova.

Postoji drevna legenda Inka koja govori da su imala sposobnost omekšivanja kamena, mi danas znamo za obrnuti proces pravljenje betona. Na mnogim mestima su pronađeni divovski kameni zidovi. Čije stene izgledaju kao da su topljene i stavljene na mesto, zatim stvrdnute. 

Dokaz za to je Maču Piču koji leži visoko u Peruanskim Andima. Sagrađene od Inka u 15. veku ta kamena utvrda je bila naglo napuštena otprilike 100 godina kasnije. Ovde se jedino može objasniti nastankom ovih stena na ovoj neverovatnoj visini, samo topljenjem stena. 

Nisu imali gde da iskopaju kamen, niti bi ga mogli doneti tako ogromnog na tu visinu. Najlogičniji način za izgradnju ve likih zidova Maču Piču mogao je biti transport manjih komada do gradilišta a zatim njihovo topljenje i korišćenje kalupa za obli kovanje potrebnih veličina i oblika. 

Ko je sve to uradio? Jedno objašnjenje je da je to uradio sam Bog u šta ja ne verujem i drugo da je neka visoko razvijena civiliza cija došla sa druge planete i pokazala im kako se to radi a zatim su pokupili svoje alate i otišli. 

Jesu li ove današnje savremene tehnologije bile dostupne samo nama zadnjih nekoliko vekova? Ili su one drevnog porekla, samo što su nedavno ponovo otkrivene. Jesu li naši preci bili sposobni za neverovatna dostignuća?

Ili su oni stigli iz nekog drugog izvora, ili nekog drugog sveta? Civilizacije su bile mnogo naprednije nego što mi mislimo. Doslovno su bile napredne ko liko i mi danas. Po mom mišljenju to treba uzeti ozbiljno.

Posmatrajmo spomenike koje je trebalo graditi, možda celo stoleće. Čak i danas bi imali problem u izvođenju takvog projekta. To je jednostavno zadivljujuće. Pogledajte te građevine i vratite se u vremenu, morate se zapitati kako su to uradili.

To je pitanje koje moramo sami sebi stalno postavljati tražeći odgovor jesu li nas vanzemaljci posećivali u prošlosti. Jedini mogući odgovor bi bio, da. Postoji dobar razlog zašto su sve te stvari urađene u kamenu: zbog budućih naraštaja. Zato da bi trajalo.

Zato da bi buduće generacije morale pronaći te spomenike. Mi smo to društvo koje treba pogledati na te drevne spomenike i konačno prepoznati da su sve te stvari izgrađene kao poruka nama iz koje ćemo shvatiti da je naša prošlost mnogo drugačija od onog što su nas učili u školi.

Da li postoje neki drugi dokazi osim ovih koje smo navodili do sada? 

Svako dete je čulo za Guliverova putovanja, gde su detaljno opi sa-na dva marsovska sveta. Knjiga je objavljena 1726. godine, pojedinosti prikazane u njoj tako verno, zapravo još nisu bile poznate. Zašto?

Zato što je tek 1877. godine uz pomoć džinovskog teleskopa nauka utvrdila da Mars stvarno ima dva meseca koji kruže na udaljenosti tri odnosno pet dužina svoga prečnika, baš onako kako je pisac te dečije knjige opisao. Kako je Svit tako dobro poznavao svemir? Ko je zapravo on? 

Na to pitanje nauka još nema odgovor. Nauka takođe nema odgovor ko je gradio najzagonetniji veliki kameni krug, Stounhendž, u engleskoj grofoviji Viltšajr. Odmah u početku se isključuju Rimljani i Kelti koji su se u Engleskoj pojavili tek u šestom veku, dok je kameni Krug podignut oko 1600. godine pre nove ere. 

Sve ovo možemo da dovedemo u vezu ako branimo hipotezu da je sve to delo ljudi koji su živeli van zemlje, u kosmosu. Kako objasniti najveću sliku na svetu u Peruu, koja se vidi naravno iz aviona, a otkrivena je tek 1939. godine.

Ona je dugačka 48 kilome ta ra a široka 17 kilometara i predstavlja cveće, razne druge trop ske biljke, kao i životinje gde dominantno mesto zauzima gušter i orao kondor, čiji raspon krila iznosi 150 metara. Pored ove slike čovek nikako ne uspeva da shvati čemu služe tajanstveni prostori na južnoj priobalskoj ravnici u Peru.

Ničeg živog nema na suvoj peščanoj visoravni koja se povlači od Pacifi ka do snežnih vrhova Anda. Godine 1939. dva čoveka u avionu posmatraju prostor iznad koga lete i otkrivaju složen splet linija i geo-metrijskih oblika neverovatne preciznosti, koji se protezao ki lo metrima duž bezvodne pustinje.

Još od tada ljudi se pitaju: da li je to nekada bilo mesto za sletanje vanzemaljaca? Da li je to, možda, bio međugalaktički terminal za ogromne NLO-e, koji su, najverovatnije, u praistorijsko doba doneli na zemlju prave pretke čoveka?

Vitomir Vasić