Magazin

Zablude o astrologiji (2)

astrologija

 

Astrologija se razvijala zajedno sa astronomijom, svrstava se među prva učenja i poznato je da je oduvek imala određeni uticaj na društvo i pojedinca, tako je bilo ranije, a tako je i sada. Naravno, taj njen uticaj se vremenom menjao i menjaće se...

 

 

Da li je astrologija nauka? 


Ovo je možda najprovokativnije pitanje koje izaziva i najveće polemike, moguće zato što su često odgovori ili tumačenja od strane onih koji ih iznose u javnost, na žalost, vrlo kriptični i nepotpuni, te stvaraju dodatnu konfuziju. Jer u javnosti, hteli to ili ne, postoji paradoks i uverenje da astrologija jeste, ali i nije nauka. Tako, uslovno rečeno, odgovor na ovo pitanje leži u paradoksu dva aksioma o astrologiji, tj. da ona jeste i nije nauka.


Budući da u pokušaju da se odgovori na ovo pitanje imamo nameru samo da rasvetlimo neke pojmove oko kojih postoje zablude, a ne da nešto dokazujemo ili osporavamo (apsurdno je ili jednostavno nemoguće svesti samo na priču teoriju i praksu nekog ucenja) uvrežene teze o astrologiji kao nauci i paranauci.


Dakle, važni su kriterijumi koje uzimamo u obzir kada definišemo svoje uverenje. Npr. ako svoje uverenje zasnivamo na kriterijumima (ili tvrdnji) koje je postavila zapadna civilizacija stvarajući tu naučnu paradigmu jos u 18. veku (istinito je samo ono što se da svesti na naučno učenje, tj. samo učenje koje ispunjava njene osnovne principe i postulate može biti naučno učenje), jasno je da astrologija ne odgovara tom modelu.


Samim tim, astrologija ne pripada redu naučnih disciplina zasnovanih na etabliranom modelu koji je prihvaćen još od 18. veka i često je u suprotnosti sa njenom metodološkom postavkom, ili čak negira određene metodološke pristupe u saznanju (ima drugačiji model saznanja na kome se bazira) na kojima počiva nauka. 


Znači, jasno je da astrologija (kao učenje) nije i ne može biti nauka, po modelu i metodologiji koji je postavljen u kontekstu zapadne civilizacije. Tačno je i da većina astrologa ignoriše tu činjenicu i da nepotrebno komplikuje proces razumevanja od strane onih koji je osporavaju kao nauku.


Naravno, nije suština problema u tome da li astrologiji treba pripisati ili osporavati etiketu naučnosti (iako se često vode suvišne raspave), već objasniti da ona funkcioniše po drugačijem modelu mišljenja i što je jos važnije, da se to znanje održava i prenosi vekovima, te ona jeste i dokaz o postojanju, i da ima svoj nesporni (vidljivi) uticaj na društvo i pojedinca.


Obrazac koji je postavila zapadna civilizacija u svom učenju, baziran je na “osnovama negacije” i polazi od kauzalističke postavke (protestantska etika koja je stvorila čitav industrijski svet), tj. sve mora da se “dokaže” da je u vezi, da postoji, svako je za sebe, a ono što se desilo ima i svoj uzrok, sam po sebi. Zapadna civilizacija negira sudbinu kao determinantu učenja ili postojanja. 


Dok astrologija nema tako zasnovanu metodologiju, u osnovi ona se bazira na drugačijem modelu mišljenja (u suštini to su i dva različita načina mišljenja) koje povezuje (uvek posreduje, unia magica) stvari, događaje i dešavanja. U osnovi njenog učenja sve je povezano ili “sve stvari su u svima” (imamo tezu koju je izrekao još i Piko De la Mirandola). 


Suština različitosti je i u tome da ono što u nauci tek treba da se dokaže, u astrologiji je već osnova aksiomska pretpostavka. Naravno postoje i drugačija učenja, tako se recimo istočna civilizacija bazira na verovanju u sudbinu, odnosno ima tezu o “sudbini koja se odvija - zbiva” i sve ide ka nekakvom cilju - smislu. 


Astrologija je vrlo arhaično učenje i veština, te postoje pretpostavke o njenom začetku, ali ne i dokazi kada je tačno nastala. Nesporno je da je nastala pre postavljanja naučnog modela mišljenja i njene paradigme koja je usledila nakon toga.


Razvijala se zajedno sa astronomijom, svrstava se među prva učenja i poznato je da je oduvek imala određeni uticaj na društvo i pojedinca, tako je bilo ranije, a tako je i sada. Naravno, taj njen uticaj se vremenom menjao i menjaće se...


A da li ćete u astrologiju verovati, to svakako ne bi trebalo da zavisi od brojnih teoretisanja o njenoj (ne)naučnosti, već od vašeg ličnog iskustva i kvaliteta na kome se bazira vaše uverenje.


Uostalom, nijedna nauka nije dovoljna da objasni postojanje ili da da odgovore na sva pitanja o životu, smrti, smislu i besmislu, ne možete naukom sagledati kompletnu stvarnost i lepotu življenja. Ni astrologija sama po sebi nije dovoljna da bi se sagladala kompletnu stvarnost, te naše zemaljske, zvezdane ili božanske puteve kojima hodamo... 



Odnos astrologije i astronomije? 


U osnovi samog učenja je postavka da astrologija bez astronomije ne može da egzistira. Dakle, samo astrološko učenje se bazira na astronomiji i na njenim saznanjima, takođe i praktičan astrološki rad se oslanja na astronomske činjenice i saznanja.


Naravno, uz astronomiju su neophodna i saznanja iz fizike, matematike, psihologije, medicine, kao i drugih nauka koje pomažu šire sagledavanje i razumevanje astroloških teorija, te doprinose preciznijem saznanju i boljem praktičnom izražaju astrologa.


Znači, astrologija je sa astronomijom nužno i uslovno povezana. Takođe, jasno je da astronomija bez astrologije može da funkcioniše. 



Odnos astrologa i astronoma? 


Odgovor je slojevitiji nego što se pretpostavlja. U osnovi “vidljiva” je spona, ali možda se najčešće prvo uočava izvesno nerazumevanje koje “udaljava” astrologe od astronoma i obrnuto. Danas ponekad taj odnos možda podseća i na izvesnu “netrpeljivost” i sl, ali bolje je to definisati kao “nerazumevanje”. 


Poznato je da postoje različiti modeli mišljenja, kreiranja i stvaralaštva; npr. umetnici se po svom mentalnom sklopu i apstraktnom sagledavanju stvarnosti uvek razlikuju od osoba kod kojih preovlađuju konkretni modeli kauzalističkog mišljenja, kao što su to matematičari, fizičari i sl.


Suština se ogleda u tome da postoje različiti modeli i nivoi mišljenja, te da različitosti u viđenju, razumevanju, definisanju ili kompletnom stvaralačkom izražavanju proizilaze iz te bazične mentalne višeslojnosti ili funkcionalnosti. 


Poznato je da se Jung bavio istraživanjem astroloških saznanja, tako je došao do zaključka da su to oblasti koje funkcionišu na drugačiji način mišljenja, za razliku od psihologije (ili drugih nauka) gde funkcioniše racio (racionalisticko mišljenje i kauzalistički model).


Jung je taj način mišljenja u svom istraživanju navodio kao drugačije sagledavanje stvarnosti i nazvao ga je sinhronicitetom. Dakle, u tom sklopu mišljenja i sagledavanja stvarnosti postoji i intucija, ali to nije intuicija, reč je o drugačijem mišljenju od racionalno-kauzalističke forme. 


Možda i nedovoljno saznanje određenog (nižeg) evolutuivnog nivoa na kome se čovečanstvo nalazi predstavlja osnovni kamen spoticanja, te još uvek ne umemo da objasnimo i definišemo drugačije obrasce mišljenja koji postoje, ili još uvek i ne znamo da postoje.


Pojednostavljeno rečeno, kod astrologa preovlađuje apstraktan nivo mišljenja i nedostaje kauzalistička forma (model) kao bazičnost, dok kod astronoma preovlađuje konkretan nivo mišljenja i nedostaje sinhronicitet u poimanju stvarnosti.


Naravno, kod svakog čoveka postoji konkretan i apstraktan način mišljenja, ali nisu podjednako razvijeni i različito učestvuju u poimanju i izražavanju stvarnosti.


Poenta je u sledećem - da to samo po sebi ne treba da predstavlja problem, već da to treba razumeti i dovoditi u uzajamnu vezu.



Da li astrologija poznaje i uvažava precesije? 


Naravno da poznaje, ali postoje različite astrološke škole ili teorije koje se zasnivaju na drugačijim modelima učenja i interpretacije.


U praksi astrolog najčešće bira onu teoriju pomoću koje može najviše da zadovolji svoja i očekivanja okoline. Tradicionalna astrologija je postavila podelu zodijaka na 12 sazvežđa, koji zahvataju po 30 stepeni ekliptike, te nulta tačka ili prvih 30 stepeni ekliptike pripada sazvežđu Ovna i dalje se raspoređuju ostala sazvežđa u nizu od 30 stepeni.


Ali novija astronomska istraživanja uočavaju preseciju. Inače, precesija predstavlja prividno i lagano kretanje nebeskih polova. Budući da Zemlja nema idealni oblik (sferni), te da njeno ekvatorsko ispupčenje koje je okrenuto ka Suncu i Mesecu ova dva nebeska tela jače privlače od ekvatorskog ispupčenja sa druge strane Zemlje.


To dovodi do konusnog kretanja (u retrogradnom smeru) nebeskog pola oko pola ekliptike sa periodom od oko 25725 godina. Iz istog razloga i gama tačka se kreće po ekliptici i to 50 sekundi retrogradno za godinu dana.


Od tada, precesija je prouzrokovala pomeranje nebeskog ekvatora, pa samim tim i pomeranje nulte tačke ka zapadu, po ekliptičnoj putanji. To pomeranje do danas iznosi 36 stepeni ili skoro tačno 1/10 kružne putanje po ekliptici.


Tačka ekvinocija (nulta tačka) se takođe pomerila, prešavši iz sazvežđa Ovna u sazvežđe Riba, a odatle će se za oko 600 godina premestiti u sazvežđe Vodolije. Po astronomskim istraživanjima pomeranje tačke ekvinocija uslovljava dalje pomerenje svih delova pojasa, te se i sazvežđa pomeraju u istom odnosu od 36 stepeni po ekliptici.


Na osnovu astronomskih istraživanja, Sunce prolazi kroz sazvežđa u sledećem periodu:


OVAN: 18. aprila - 13. maja

BIK: 13. maja - 21. juna

BLIZANCI: 21. juna - 20. jula

RAK: 20. jula - 10. avgusta

LAV: 10. avgusta - 16. septembra

DEVICA: 16. septembra - 30. oktobra

VAGA: 30. oktobra - 23. novembra

ŠKORPIJA: 23. novembra - 29. novembra

ZMIJONOŠA: 29. novembra - 17. decembra 

STRELAC: 17. decembra - 20. januara 

JARAC: 20. januara - 16. februara

VODOLIJA: 16. februara - 11. marta

RIBE: 11. marta - 18. aprila



O uticaju znaka i podznaka? 


Postoji uverenje da do sredine života (otprilike) preovlađuje podznak, a u drugoj polovini života ili negde posle tridesete godine preovlađuje znak. Takođe postoji i suprotno uverenje da je prvo dominatniji znak, a u drugoj polovini života, podznak.


U suštini, svako je priča za sebe i kod različitih osoba postoje višeznačni uticaji i poredak astroloških aspekata, te ne treba generalizovati kada se govori o konkretnoj osobi. Dok, na nivou generalizacije, obe teorije imaju svoje značenje i mogu da se tretiraju kao potencijalno moguće ili tačne. 



Zmijonoša ili 13. znak? 


Poznato je da zodijak predstavlja pojas na nebeskom svodu i utvrđen je još u starom veku, on se pruža plus/minus 8 stepeni oko ekliptike i prolazi kroz 12 sazvežđa (Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, Škorpion, Strelac, Jarac, Vodolija, Ribe).


U novije vreme, usled precesije i preciznijeg definisanja granica sazvežđa u ovaj pojas se ubraja i 13-to sazvežđe, tj. sazvežđe Zmijonoša (Ophiuchus). Sunce se nalazi u pomenutom sazvežđu u intervalu od 29. novembra do 17. decembra.


Tradicionalna astrologija ga nije svrstavala u osnovnu podelu zodijaka, samo pojedini astrolozi (novije astrološke škole ili teorije) pokušavaju da mu daju značenje.


Astronomski gledano, evidentno je da postoji sazvežđe koje se zove Zmijonoša i da se ono prostire između Škorpiona i Strelca. Međutim, u astrološkim studijama tome se ne pridaje značaj kroz ozbiljnije aspekte analize. 



Da li natalni horoskop otkriva dobrog astrologa? 


Naravno. Natalna karta određene osobe odslikava njen psihološki profil, te mentalne predispozicije i afinitete koje ima, kao i njenu kompletnu realizaciju kroz životnu priču. Uočavaju se potencijali, ali i mogućnosti za realizaciju ili uspešnost.


Prvo treba razlikovati predisponiranost ili talenat, u odnosu na moguću afirmaciju, a zatim nivo ostvarenja ili mogućeg uspeha. Znači, neko može da bude talentovan za astrologiju, fiziku, muziku, sport, ali to samo po sebi nije i dovoljno da se ostvari u nekoj od tih oblasti.


Kao što se prepoznaje talentovani umetnik ili muzičar, tako se prepoznaje i nadareni astrolog, a zatim i njegova predisponiranost za uspeh.


Zanimljivo je da astrolozi to dobro znaju i onda logično imaju lični odnos prema javnom (ne)uvidu u svoj natalni horoskop. 

 

 

Da li astrolog uvek može da zadovolji klijentovu znatiželju i očekivanja? 


Realno je da ne mogu. Ali, potencijalna očekivanja i nemogućnosti treba definisati u više kategorija. 


Prva kategorija je svakako znanje-neznanje. Odnosno, ne može astrolog znati odgovor na svako pitanje, kao što niko ne može dati odgovore na sva pitanja bez obzira na stručnost, iskustvo i ingenioznost i sl.


Ali, na osnovu davanja pouzdanih prognoza ili odgovora, kao i mogućnosti da se tačno odgovori na različita interesovanja postoje astrolozi koji se svrstavaju u grupacije od dobrih do manje dobrih. 


Sledeća kategorija je moralnost ili etika. Ne možete odgovoriti na svako postavljeno pitanje iz više razloga, a jedan od njih je svakako i etičnost. Postoje situacije kada određenom informacijom možete da uznemirite osobu ili joj jednostavno ne možete pomoći, onda ne treba dodatno otežavati ni sadašnji ni budući period.


Suština je u tome da astrolog ne treba da kaže sve ono što “vidi”, a to naravno ne zadovoljava uvek očekivanja pojedinih klijenata. Uostalom, mudrost je da čovek zna kada treba da prećuti ono što vidi, ili misli, u bilo kom segmentu života.

Komentari(0)
Ostavi komentar

Pozovite naš astrocentar - uživo razgovori sa astrolozima