O KALENDARU




Kalendar je skup pravila koji uredjuje odnose izmedju raznih vremenskih intervala, izmislili su ga zemljoradnici, a usavrsili Egipcani i Rimljani.








Sve dok su nasi preci ziveli od lova i sakupljanja plodova, za njih su postojali samo dani - koliko se puta Sunce pojavi na nebu, toliko ima i dana. Duzi vremenski periodi, pak, mogli su se racunati
gledanjem u Mesec, jer se on pokazao kao vrlo upotrebljiv za tu namenu, jer kroz svoje faze prolazi u jednakim intervalima: od uskog srpa pa do punog Meseca. Za prvo vreme, to je bilo sasavim dovoljno, mada ponekad naidju kisni dani, ponekad nastanu periodi dugih zega, ali - to je bilo do bogova.
Kada je lovac postao zemljoradnik, primetio je da njegove biljke ipak bolje rode ako se zasade u odredjeno doba, pa je bilo zgodno znati kada je to, a nekako, kao da su se ravnomerno smenjivali i periodi zima, kisa ili vrucina. Zato je trebalo naci pocetak od kada ce se brojati dani. Taj koji je prvi zabo stap u zemlju i, buljeci u njegovu senku, primetio da je duzina dana razlicita, morao je biti prilicno zaludan, ali je, pored toga sto je otkrio prvi, mocan i precizan astronomski instrument, koji se danas u nauci naziva gnomon, zasluzan i za pocetak racunanja vremena.
Brojeci, dakle, dane i prateci njihovu duzinu, pretpostavlja se da je covek ona cetiri "posebna" dana povezao u jednu celinu, a svaki od njih je bio jednako pogodan za pocetak brojanja. Sad je trebalo samo brojati, ali onda se pokazalo da u toku jednog prirodnog ciklusa, recimo od jednog do drugog najduzeg dana, Mesec prodje dvanaest puta kroz sve svoje faze. I tako je, kazu astronomi, utvrdjena nova vremenska jedinica - godina, a uoceni su i pojedini kraci periodi - godisnja doba. Lunarni kalendar je, dakle, bio prvi kalendar do kog su iskustveno dosli svi stari narodi, a sve sto se desavalo kasnije bilo je samo doterivanje i usaglasavanje zemaljskog i kosmickog vremena.
Stari Egipcani su otkrili prestupnu godinu.


Sotisov period ili godina vise
Jos stari Egipcani su racunali vreme od jednog do drugog pojavljivanja Sirjiusa, jer se sa tom pojavom najsjajnije i najvece, "psece zvezde" na nebu Nil izlivao, ostavljajuci za sobom plodni mulj i bogate zetve. Ondasnji astronomi utvrdili su da taj period traje 365 dana, ali tokom jednog ipo milenijuma, tacnije za 1460 godina, neki novi astronomi u istom tom Egiptu, uocili su da se za suncanom godinom zakasnilo citavih 365 dana. Taj period je nazvan Sotisov period, a kada je potom otpocelo pazljivije brojanje dana od jednog do drugog pojavljivanja Sirijusa, cetvrte godine bi se pojavio dan vise, pa je zakljuceno da godina zapravo traje 365,25 dana. U egipatski kalendar prestupna godina je uvedena tek 238-e godine pre nove ere, a prestupni dan je proglasen svecem dobrotvornih bogova. Ovaj dogadjaj je u nauci nazvan "Kanopski edikt", po mestu Kanopu pored Aleksandrije, gde je izvrsena reforma kalendara.
Recimo i to, da je najnovijim merenjima utvrdjeno da godina traje nesto krace - 365.242 dana, odnosno 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi.


Ostaci Vavilonske kule
I Vavilonci su merili vreme po kretanju nebeskih tela, prvenstveno Sunca i Meseca. Oni su poznavali pet planeta suncevog sistema - Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn, a zajedno sa Suncem i Mesecom smatrali su ih bozanstvima. Zato su svakom nebeskom telu posvetili po jedan dan u sedmici.
Tako je nedelja bila posvecena Suncu, ponedeljak Mesecu, utorak Marsu, sreda je bila posvecena Merkuru, cetvrtak Jupiteru, petak je pripadao Veneri a subota Saturnu. Ako se setimo price o Vavilonskoj kuli, onda bi nam i nazivi dana u nedelji u nekim jezicima bili jasniji: nedelja se na nemackom zove Sonntag (Sunce), ponedeljak je na francuskom Lundi (Luna, Mesec), utorak Mardi (Mars), sreda Mercredi (Merkur), cetvrtak Jeudi (Jupiter), a petak Vendredi (Venera), a na engleskom, naziv za subotu, Saturday, direktno asocira na Saturn.







Kleopatra ili Cezar?

Godine 46. B.C. u poseti Juliusu Cezaru u Rimu boravila je egipatska kraljica Kleopatra, a u njenoj pratnji, izmedju ostalih uglednika, bio je i cuveni astronom Sosigen. Cezar je od Kleopatre zatrazio da egipatski naucnici izrade kalendar koji ce vaziti i za njegovo carstvo, pa je Sosigen je izradio kalendar po uzoru na egipatski, prema kome godina traje 365.25 dana i deli se na 12 meseci. U Cezarovu cast taj kalendar je nazvan je Julijanski, mada bi se po logici, ravnopravno mogao zvati i Kleopatrinim. Po ovom kalendaru, po prvi put, nova godina pocinje 1. januara, umesto do tada vazeceg 25 marta.








GREGORIJANSKI KALENDAR

Prva preciznijija astronomska merenja utvrdila su da vreme obilaska Zemlje oko Sunca traje 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Po toj racunici, suncana godina je kraca od julijanske za 11 minuta i 14 sekundi, pa zato ona prva, u toku 128 godina, "pobegne" drugoj za citav dan, da bi, u XVI veku, ta razlika je dostigla citavih 10 dana. Zanimljivo je, da se covek koji je rimskom papi Gregoru XIII predlozio reformu Julijanskog kalendara zvao Alojzije Julius, a reformisani kalendar, nazvan po papi Gregorijanski, stupio je na snagu 1582 godine.
Spornih deset dana zaostajanja julijanske za gregorijanskom godinom, reseno je, tako sto je iza cetvrtka, 4. oktobra 1582, jednostavno svanuo petak, 15. oktobar iste godine. Otud, za tih 10 dana, koji su prakticno izgubljeni, ne postoje nikakva istorijska dogadjanja.
Problem se dalje resava tako sto godine na kraju vekova, cije prve dve cifre nisu deljive sa 4 bez ostatka, nisu prestupne (na primer 1700, 1800, 1900, 2100 itd), dok su prestupne one vekovne, sekularne godine, koje se zavrsavaju sa dve nule i godine cije su prve dve cifre deljive sa 4 bez ostatka (na primer 1600, 2000, 2400 itd). Prema tome, u toku 400 godina Gregorijanski kalendar ima tri prestupne godine manje nego Julijanski, tacaniji je, i moze da vazi bez promena narednih 3300 godina.
Ovaj kalendar je danas na snazi u celom svetu i po njemu, mi upravo ulazimo u novi milenijum. U Engleskoj, Velsu, Irskoj i zemljama Komonvelta prihvacen je jos 1752. godine, a posle Prvog svetskog rata, zvanicno ga je prihvatio i deo pravoslavnog sveta: Jugoslavija 1919, Grcka 1923, a zatim i Bugarska i Rumunija.



"PRAVOSLAVNI KALENDAR"

Nas narod uobicajava da Julijanski kalendar naziva i pravoslavnim, mada se u doba njegovog nastanka jos ne pojavljuje ni hriscanstvo kao religija, pa time ni pravoslavlje. Zapravo, u vreme reforme kalendara po papi Gregoriju, vecina pravoslavnih zemalja je pod turskom vlascu, pa zbog toga one nisu ni mogle da prihvate reformu. U narednim vekovima, zaostajanje Julijanskog kalendara za Gregorijanskim, stvorilo je vremensku razliku od 13 dana, sto je dovelo do razmimoilazenja hriscanskih kalendara, u prvom redu kod izracunavanja "pokretnih praznika" kao sto je Uskrs. Tako je, odlukom Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine, ustanovljeno je da Uskrs, kao pokretni praznik, spada u prvu nedelju posle punog meseca, nakon prolecne ravnodnevnice, a da se pri tome ne sme poklopiti sa judejskom Pashom. Po tome, najraniji moguci datum Uskrsa je 22 mart, a najkasniji 25 april.
Neusaglasenosti u kalendaru dovele su vremenom do ozbiljnih podela medju hriscanima. Mada je deo pravoslavnog sveta zvanicno prihvatio Gregorijanski kalendar, problem sa kalendarom uglavnom nije resen ni na crkvenom planu. Kada je u Grckoj 1924. godine, izjednacen crkveni i drzavni kalendar, medju pravoslavcima je doslo do podele i izdvajanja takozvanih "starokalendaraca" koji su osnovali zajednicu "pravih pravoslavnih hriscana". Za sada, Julijanskim kalendarom se sluze jos samo srpska, ruska i jerusalimska crkva, zato sto postoji bojazan da ne dodje do podela slicnih onima u Grckoj.









MILANKOVICEV KALENDAR

Projekat Astronomskog kalendara po nasem profesoru dr Milutinu Milankovicu (1879-1958), usvojen je 1923. u Carigradu na Svepravoslavnom kongresu, a do danas se smatra najpreciznijim merenjem suncane godine. Naime, Milankoviceva merenja daju rezultat od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi, sto je za 2 sekunde duze od prethodnih merenja i najpribliznije je trajanju "tropske godine". Tacnost ovih podataka apsolutno je potvrdjena i najnovijim astronomskim merenjima (recimo da putovanje Zemlje oko Sunca traje tacno 365.242 dana), a prema Milankovicevom astronomskom kalendaru, prestupne su sve godine deljive sa 4, sa izuzetkom sekularnih godina koje ce biti prestupne samo onda ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800 itd.).
Prvo naredno razmimoilazenje Milankovicevog kalendara sa Gregorijanskim nastupice 2800. godine, jer je ona po Gregorijanskom kalendaru prestupna, a po Milankovicu nije. Milankovicev interkalkulacioni racun kaze da bi, po novom racunanju vremena, jednodnevno kasnjenje kalendarske za suncanom godinom nastupilo tek za 43.200 godina, te je, prema tome, ovo do sada najprecizniji kalendar na svetu.



Ljiljana Milic,
profesor knjizevnosti,
izvor:
http://www.astronomija.co.yu/kalendar/nastanak/index.htm

vrh



Za svaku Vašu dilemu i pitanje ili ukoliko Vam nešto nije dovoljno jasno OBAVEZNO nam se obratite na e-mail adresu:

astrolog@astrolook.com


NEKA VAŠ IZBOR BUDE NAŠE
ZAJEDNIČKO ZADOVOLJSTVO!

SREĆNO!

Vaš HOROSKOP
na +381.19922

O astrologiji
O Ani Rakić
Magazin
Aktuelna tema
Pričaonica
Testovi
Ljubavni astroprofil
Ljubavna slagalica
Tabela podznaka
Tarot
Numerologija
Mesečeve mene
Bioritam
Kolačići sudbine
Aladinova lampa
Vaši srećni dani
Prijatelji / Linkovi
Marketing
Poručite izradu Vašeg
ličnog horoskopa --
Natalnog, Solarnog,
Uporednog...
Balkan Media Club

Fitnes magazin




Besplatni horoskopi i informacije
Izračunavanje Ascendenta
Kompetni Natalni horoskop
Uporedni odnosi
Pozicija planeta i Meseca
Horoskopi poznatih ličnosti
Rođendani poznatih ličnosti
Anu Rakić možete kontaktirati telefonom +381 63 88 03 160 ili putem maila: astrolog@astrolook.com