Piramide u Gizi - Prema Herodotu, čuvene piramide u Gizi - Keopsova, Kefrenova i Mikerinova, građene su između 2650. i 2550. godine pre nove ere i služile su kao grobnice egipatskih faraona iz Četvrte dinastije.
Za sada je poznato da “vidljivi Univerzum” ima prečnik od oko 15 milijardi svetlosnih godina, a veruje se da postoji oko 15 milijardi godina, jer svetlost sa objekata na većem rastojanju nije imala dovoljno vremena da stigne do nas.
Pronađen je Sunčev “blizanac” . Sunce ima svog blizanca, utvrdili su astronomi. Reč je o zvezdi koja ima gotovo identičnu temperaturu, rotaciju i starost kao i naše Sunce.
Praznici Sveti Trifun, koji slave pravoslavni vernici i/ili Sveti Valentin, koji je deo zapadne tradicije, obeležavaju se istovremeno, kao zaštitnici iskrene ljubavi svih hrišćana.
Kalendar je skup pravila koji uređuje odnose raznih vremenskih intervala. Izmislili su ga zemljoradnici, a usavršili Egipćani i Rimljani.
U javnosti vlada pogrešno uverenje o nastanku Svemira; širenju vasione; gde se nalazi centar i kraj Svemira; kako se dogodio Veliki prasak -- Big Beng.
Mitovi i predanja o postanku Svemira neobične su raznovrsnosti i lepote. Pomenućemo samo jedno tumačenje postanka sveta, ono nama najbliže, iz Starog zaveta, Knjige postanja.
Svaki trag vanzemaljaca je povezan sa njihovim dolaskom sa neba ili drugačije rečeno sa letenjem. Čime su leteli? Pitanje kako su civilizacije putovale brže od brzine svetlosti je glavno pitanje koje stoji pred naukom.
Prilikom predskazivanja budućnosti ljudi se služe najraznovrsnijim metodama i koriste razna pomoćna sredstva, od najobičnije karte za igranje, pa sve do bacanja kristala, pokušavaju naslutiti ili predvideti svoju najbližu budućnost. Ipak, svakodnevni način “gledanja” u budućnost koji svi koristimo jesu snovi.
Nikola Tesla je jedan od najblistavijih umova čovečanstva, uz sva svoja priznata dostignuća (elektrifikaciju, radio i mnoga druga), u nasleđe je ostavio mnogo nepoznanica.
Prolećni festival je najznačajniji praznik u Kini, te se po značaju može porediti sa Božićnim praznicima. Dan kad počinje praznik se određuje po lunarnom kalendaru, a ne po gregorijanskom, tako da datum varira između kraja januara do početka februara meseca.