Magazin

Ravnoteža duha i tela

ravnoteža duha i tela

 

(Ne)zagledani u sebe - ništa i ne vidimo. A kada bi vid video svoj nevid - sve bi izgledalo drugačije. Čitav svemir, svi odgovori, sve tajne... - sve je u nama samima.

 

 

Vitamini E i C, selen i cink protiv starenja

 

Ceo organizam treba da bude u dobroj formi, a da bi se to postiglo, morate obratiti pažnju na ishranu: sveže voće i povrće, nemasno mleko, hladnoceđena biljna ulja, žitarice i posna mesa osnova su kvalitetnog jelovnika.

 

Ako ste zašli u četvrtu deceniju života i sa užasavanjem se suočili sa prvim znacima starenja, sigurno ste se zapitali šta je uzrok tome. Glavni krivci za pojavu bora i opadanje tonusa tela su supstance otkrivene početkom prošlog veka, koje se nazivaju slobodni radikali. Oni ubrzavaju procese oksidacije u ćelijama i tako pospešuju proces starenja.

 

 

Šta pogoduje nastajanju slobodnih radikala? 

 

Stres, zagađena životna sredina i dugotrajno neraspoloženje glavni su uzročnici pojave slobodnih radikala. Agresivne hemijske supstance kao što su pesticidi, aditivi i konzervansi, pokazali su se opasni po zdravlje organizma. Kao odgovor na stres, u telu se luči hormon adrenalin koji, ukoliko ne postoje adekvatne zalihe vitamina C, prelazi u slobodne radikale. Takođe je dokazano da fizičke traume, kao što su nezgode ili operacije, doprinose povećanju broja slobodnih radikala.

 

 

Kako sprečiti i umanjiti nastajenje slobodnih radikala? 

 

1. Osnovno je, a ujedno i najteže, pobediti stres ili ga potpuno eliminisati iz svakodnevnog života. To je, naravno, mnogo lakše reći nego učiniti. Ako niste sami u stanju da se sa njim izborite, nemojte se libiti da potražite pomoć stručnjaka. Poslužite se svim raspoloživim sredstvima ne bi li pobedili ovog "neprijatelja broj jedan" ne samo lepote, već i zdravlja.

 

2. Hranite se zdravo i izbegavajte sve namirnice koje u sebi sadrže aditive i konzervanse. Potrudite se da voće i povrće ne vašem stolu bude neprskano i, naravno, zaboravite cigarete i veće količine alkohola.

 

 

Borba protiv starenja 

 

Supstance poznate pod nazivom antioksidansi glavni su saveznici u borbi organizma protiv slobodnih radikala. Ove supstance se u organizam mogu uneti hranom i među osnovne se ubrajaju vitamini E i C, kao i selen i cink koji imaju blagotvorno dejstvo na organizam. Osnovno pravilo je: ceo organizam treba da bude u dobroj formi, a da bi se to postiglo mora se obratiti pažnja na ishranu. Sveže voće i povrće, nemasno mleko, hladnoceđena biljna ulja, žitarice i posna mesa su osnova kvalitetnog jelovnika.

 

U svakom slučaju, najbolji način da se spreči prevremeno starenje jeste nega tela spolja i iznutra. Odvojite malo vremena i razmislite o tome šta je potrebno da bi se aktuelno stanje promenilo nabolje i ne čekajte, počnite sa zdravim navikama odmah.

 

 

Vodič za zdravu ishranu 

 

Zdravlje i lepota ljudskog organizma, izuzimajući nasledne osobine i različite uticaje okoline, u znatnoj meri zavise od pravilne ishrane. Pravilna ishrana mora biti umerena i kvalitetna. Pod kvalitetnom ishranom se podrazumeva da u namirnicama koje stavljamo u dnevni jelovnik budu zastupljeni sastojci koji zadovoljavaju fiziološke potrebe organizma kako u hranjivim materijama (belančevine, šećeri, masti), tako i u zaštitnim materijama (vitamini, minerali).

 

Uvek treba imati na umu da za pravilnu ishranu nije važan kvantitet nego kvalitet namirnica. Još u stara vremena došlo se do spoznaje da hrana može da bude lek. Dr Briher Bener je rekao: "Čudo duše ostaje mrtvo slovo za one koji ne postuju zakone ishrane, dubina i snaga psihološkog iskustva mogu da zavise od ishrane".

 

Preduslov da imamo pravilnu ishranu jeste i da čuvamo prirodnu okolinu, jer priroda je sve izbalansirala za opstanak i evoluciju ljudske vrste. Zato je neophodno čuvati životnu okolinu i brinuti se o njoj, jer naše zdravlje upravo zavisi umnogome i od nas samih.

 

Narušavanjem zakona prirode narušavamo sopstveno zdravlje, zdravlje svoje porodice, evoluciju i opstanak. Naravno, uvek treba imati na umu da i namirnice iz domena pravilne ishrane mogu dovesti do gojaznosti i drugih zdravstvenih problema.

 

Dnevne potrebe za hranom treba prilagoditi godinama, poludnevnim aktivnostima (poslu kojim se bavimo, dodatnoj fizičkoj aktivnosti). Službenica, na primer, ima potrebu za energetskom vrednošću hrane od oko 2.000 kalorija u toku dana, a radnik u fabrici za masinom 3.000 do 3.500 kalorija.

 

Moramo voditi računa da i namirnice iz domena pravilne ishrane imaju svoju kalorijsku vrednost: 1 kg jabuka ima 600 kalorija, a to odgovara 1/2 kg teletine, kao i 6 jaja, 3/4 kg ribe, 3 kg spanaća, 6 kg krastavaca, 3 kg zelene salate, ali uvek je bolje zameniti parče čokolade jabukom. Da biste se snašli među namirnicama koje se danas nude u izobilju sa rafova savremene civilizacije, ukratko treba da se upoznate za šta da se opredelite, ako vodite računa o svom izgledu i zdravlju.

 

Prijatelji našeg zdravlja su: voće, povrće, morski plodovi (riba, školjke, rakovi, alge itd), med, belo meso od piletine, ćuretine, nemasna crevna mesa, mleko i proizvodi od obranog mleka, integralne žitarice.

Neprijatelji našeg zdravlja su: belo brašno, šećer, gazirana pića, alkohol, konzervisane namirnice i proizvodi bogati aditivima, kafa u velikim količinama, jaja, čajevi, industrijski sosovi.

 

Pametno birajte hranu - kultura ishrane je veoma važna jer na taj način sebi omogućavate da život provedete bezbednije i lepše, jer mnogo je bolje održavati telesnu težinu u odgovarajućim granicama, nego skidati suvišne kilograme. Postoji jedna stara i mudra izreka iz 16. veka: "Ma ko bio otac jedne bolesti, nepravilna ishrana joj je majka". Uz pravilnu ishranu treba uzimati i dovoljnu količinu tečnosti. Voda je osnovni sastojak našeg organizma i kod odrasle osobe zauzima 60 odsto težine.

 

Dnevne potrebe za vodom je teško odrediti, jer često zavise od klimatskih uslova, zdravlja, starosti, ali se sigurno zna da prosečna potreba za vodom iznosi od šest do osam časova, što znači oko dva litra. Hranu što manje solite i koristite nerafinisanu so (morsku so), a mnoge namirnice već u sebi sadrže prirodnu so. Da bi jela bila ukusnija, koristite prirodne začine, limun, celer, peršun, origano, nanu, bosiljak, majčinu dušicu, beli luk, peršun.

 

 

Večni život od sredine 21. veka 

 

Britanski futurolog Ijan Pirson ocenio je da će večni život biti moguć sredinom 21. veka zahvaljujući kompjuterima koji će moći da sačuvaju sadržaj ljudskog mozga.

 

Realno je očekivati da ćemo oko 2050. godine biti sposobni da prebacimo sadržaj mozga u mašinu i na taj način smrt više neće predstavljati problem, rekao je Pirson.

 

Načelnik odeljenja za futurologiju britanskog Telekoma, rekao je da će tehnika prebacivanja sadržaja u kompjuter biti toliko skupa da će biti rezervisana u početku samo za bogataše.

 

Ukoliko ste siromašni, čekaćete 2075. ili 2080. godinu kako bi to postala rutinska stvar, ocenio je britanski futurolog. Futurologija uzima u obzir predskazivanja o brzini napretka tehnologije i informatike. Pirson je dodao da je ostvarivanje takvog poduhvata još u domenu naučne fantastike, pošto je neophodno da računar poseduje "svest" kako bi prikupljao sadržaj ljudskog mozga, kao i da bude sposoban da poseduje "emocije".

 

Ne slažu se svi, ali ja smatram da će biti moguće stvoriti kompjuter sa svešću i ljudskom inteligencijom pre 2020. godine, ocenio je Pirson.

Komentari(0)
Ostavi komentar

Pozovite naš astrocentar - uživo razgovori sa astrolozima