V.I.P PAKET ZA VAS - UZ POMOĆ ZVEZDA DOBIJATE V.I.P. STATUS!

Magazin

Astrološka saznanja (2)

Astrologija - Zodijak

 

Astrološki znaci nisu slučajno dobili svoje ime, već njihove osnovne karakteristike pronalazimo u čuvenim legendama, odnosno kroz osobine poznatih mitoloških likova. 

 

 

Ovan (Aries) 21.03. - 19/20.04. 

 

Ares (latinski Mars) je bog rata, sin najvišeg boga Zevsa i njegove žene Here. 

 

Nekada davno Friks, sin beotijskog kralja Atamanta, svakodnevno je bio izložen maltretiranjima od strane zle maćehe Ine. Friks jednog dana više nije mogao da trpi torturu, te je zajedno sa sestrom Helom, zaskočio na krilatog zlatorunog ovna.

 

Međutim, Helu je u jednom trenutku uhvatla vrtoglavica i ona je pala u more koje se nekada zvalo Helespont (danas je poznato pod imenom Dardaneli).

 

A Friksa je zlatoruni ovan srećno doneo do Kolhide. Tu se on oženio Halkiopom, ćerkom kralja Ejeta. Zlatorunog ovna, Friks je žrtvovao u znak zahvalnosti Zevsu. A Zlatno Runo je poklonio kralju (i tastu) Ejetu, koji ga je prikovao o hrast u svetom vrtu i tom prilikom je zadužio zmaja da ga čuva od kradljivaca.

 

U to vreme u Tesaliji je živeo i Jason, on se pobunio zbog poseda koje je nasledio njegov brat Pelijas, te je svom ocu kralju Ezonu, postavio kao uslov osvajanje Zlatnog Runa. Uz pomoć boginje Here, Zevsove žene, Jason je napravio lađu “Argo” i sa još pedeset svojih drugova krenuo na Kolhidu.

 

Nakon mnogih dramatičnih situacija, Jason je uz pomoc princeze Medeje (najmlađe Halkiopine sestre) uspeo da ukrade Zlatno Runo i da ga donese u Grčku. Ali, na to se moćni Zevs strašno uvredio, oduzeo im je Zlatno Runo i zajedno sa uskrslim ovnom postavio ga na nebo.

 

 

Bik (Taurus) 20.04. - 20.05. 

 

Vrhovni rimski bog Jupiter se pretvorio u bika, nakon što je preplivao more do Krete. 

 

Po legendi nekada davno je u Grčkoj vladao kralj Agenor, koji je imao tri sina: Kilika, Feneja i Kadma, i kćer - Evropu. Za Evropu se pričalo da je najlepša devojka na svetu, te se moglo očekivati da će je zapaziti i vrhovni bog Zevs. Kako je Zevs po svojoj prirodi bio veliki avanturista i čuven po brojnim ljubavnicama, nije mu bilo teško da siđe na Zemlju i da potraži Evropu.

 

Ipak, da je ne bi uplašio, on se pretvorio u snežnobelog bika i tako joj je prišao. Ona ga je prvo pomilovala, a onda se popela na njegova leđa i uhvatila za rogove. Zevs u liku bika, tada je pojurio prema moru i preplivao ga brzinom munje, odneo je na ostrvo Krit. Tamo je ponovo uzeo svoje obličje, te se Evropa odmah zaljubila u njega.

 

Provela je sa njim nekoliko lepih godina (naravno, nisu sve vreme bili srećni zajedno, jer je Zevs kao vrhovni bog imao i drugih poslova na Olimpu) i rodila je tri sina: Minoja, Radamanta i Sardegona. Evropu su svi voleli i u znak te ljubavi i poštovanja, kontinent na kome živimo po njoj je dobio ime. A Posejdon, bika koga su mu Zevs i Evropa žrtvovali u znak zahvalnosti, postavio je na nebo i posvetio mu jedno sazvežđe.

 

 

Blizanci (Gemini) 21.05. - 20/21.06. 

 

Ovo sazvežđe je podsećalo stare Grke na Poluksa i Kastora, Zevsove sinove. Verovalo se da moreplovcima uvek donosi veliku sreću, kada se pojavi na kraju sezone zimskih oluja. 

 

Grčka legenda govori da je u davna vremena širom sveta bila poznata izuzetna lepota Tinadarejeve (spartanski kralj) žene Lede. Jasno je da njena lepota nije mogla promaći svevidećem Zevsu koji se pretvorio u labuda izuzetne lepote i tako se približio Ledi.

 

Nakon izvesnog vremena Leda je rodila blizance Poluksa i Kastora, poznatu braću zbog kojih će mnogo godina kasnije izbiti i trojanski rat! Tako je Leda imala par blizanaca od kojih je jedan bio Poluks, sin Zevsa, a drugi Kastor - sin kralja Tinadareja, kao i dve kćeri Helenu (sa Zevsom) i Klitemnestru (sa Tinadarejom).

 

Poluks i Kastor su bili braća, zajedno su rasli i nisu se ni jednog trenutka razdvajali. Međutim, Poluks je bio besmrtan (tu moć mu je podario svemoćni otac Zevs) a Kastor je bio običan smrtnik, što je značilo da će kad - tad morati da umre i ode u Had (kraljevstvo mrtvih).

 

Na žalost, to se dogodilo pre nego što se iko nadao. Poluks i Kastor su imali još dva brata, takođe smrtnika, sa kojima nisu bili u dobrim odnosima. Jedan od njih, Id, u svađi probode kopljem Kastora i tako ga usmrti. 

 

Poluksova tuga je bila velika, ali pomoći nije bilo. Ipak, tada se ponovo umešao Zevs i predložio Poluksu mogućnost da po jedan dan, naizmenično, provodi sa Kastorom u Hadu i na Olimpu. Poluks je to bez razmišljanja prihvatio, a Zevs je, videvši njihovu neizmernu ljubav, obojicu pretvorio u sazvežđe i postavio ih na nebo, da zajedno svetle i da ljude podsećaju na iskrenu bratsku ljubav.

 

 

Rak (Cancer) 21.06. - 22.07. 

 

Cancer predstavlja čuvenog raka koga je Juno, kraljica bogova, poslala da spasi Hidru, ali moćni Herkul je stao na raka i zgnječio ga. Kako bi nagradila raka za njegov herojski pokušaj, nazvala je jedno sazvežđe njegovim imenom. 

 

Legenda kaže da je Heraklo (Herkul) dobio nalog od mikenskog kralja Euristeja, da ubije strašnu Hidru koja je živela u Argolidi. Tu u močvarama pokraj grada Lerne, ubijala je stoku i ljude, i činila mnoga zla.

 

Hidra je bila devetoglava zmija od kojih je osam glava bilo smrtnih, a samo deveta, ona u sredini, besmrtna. U borbu protiv Hidre, Heraklo je krenuo zajedno sa Jolajom.

 

Plamenim strelama isterali su Hidru iz njene jazbine, a onda ju je Heraklo počeo udarati motkom. Ali, kad god bi joj neku glavu otkinuo, na tom mestu bi odmah izrasle druge dve. 

 

Međutim, Jolaj je ipak uspevao da u pojedinim trenucima prođe užarenim ugarcima preko Hidrinog vrata (onog sa koga je bila otkinuta glava) i tako da joj uskrati mogućnost da stvori nove glave.

 

Kada je već bilo jasno da će Heraklo pobediti, Hidri je priskočila u pomoć Zevsova žena (i sestra) boginja Hera. Ona nije volela Herakla i Hidri je poslala u pomoć jednog velikog raka sa oklopom, koji ga je ranio u nogu. Ali, Heraklo je i njega brzo savladao.

 

Najzad, Heraklo je pobedio i poslednju - devetu Hidrinu glavu, a zatim je zakopao pored puta stavivši na nju težak kamen. U Hidrinu krv je zatim umočio svoje strele, koje su kasnije njegovim neprijateljima nanosile smrtonosne povrede.

 

Hera je u znak zahvalnosti postavila tog raka na nebo i podarila mu sazvežđe, koje je i danas poznato pod tim imenom.

 

 

Lav (Leo) 23.07. - 22/23.08. 

 

Ovo veliko sazvežđe, krasi snaga i hrabrost lava. 

 

Sazvežđe Lava po mitologiji je nastalo zahvaljujući svađi vrhovnog boga Zevsa i njegove žene Here. Naime, poznato je da je Zevs sa svojom ljubavnicom, tirintskom kraljicom Alkmenom, imao sina Herakla, koji je imao status poluboga i divovsku snagu, kao ni jedan čovek do tada! U ta vremena harao je šumama oko grada Nemeja, u Argolidi, ogroman lav, koga nije bilo moguće raniti ili ubiti bilo kojim oružjem izrađenim ljudskom rukom. 

 

Znajući za to, Hera, nadajući se da će lav ubiti Herakla, mudro je nagovorila mikenskog kralja da ga pošalje u boj protiv te nepobedive nemani. Heraklo je, kada se sreo sa lavom, na njega potrošio sve svoje strele, ali uzalud, te je zatim uzeo i svoj ogroman malj, pa ipak samo je uspeo da ga polomi o životinju.

 

Videvši da je razoružan i nemoćan, on odluči da ga napadne golim rukama - svojim vlastitim snagama, jer to ne može ni jednim oružjem. On se zatvorio u kavez sa lavom i upustio se u borbu, prsa u prsa. Uhvativši ga svojim snažnim rukama, Heraklo mu je kolenom pritisnuo grudi i tako ga je zadavio. A Hera, videvši da joj zavera nije uspela i u želji da napakosti Zevsu, podigla je nemejskog lava na nebo kao sazvežđe, koje i danas nosi to ime. 

 

 

Devica (Virgo) 23/24.08. - 22.09. 

 

Devica je tradicionalno predstavljena kao devojka koja u ruci drži klas žita, kao simbol bogate žetve. 

 

Po Grčkoj mitologiji Devica je personifikacija Demetre, boginje plodnosti, zemlje i zemljoradnje, koja je sa vrhovnim bogom Zevsom imala vanbračnu kći Persefonu. 

 

Jednog dana Zevs je odlučio da kćer uda za svog brata, boga podzemnog sveta - Hada. Persefona se opirala toj ideji, ali Had je uz pomoć Gee, boginje Zemlje, smislio lukavstvo i stvorio cvet neverovatne lepote i izuzetnog mirisa!

 

Kada je Persefona pomirisala taj cvet, zemlja ispod nje se otvorila i ona je propala pravo u sam Had. Iza nje je ostao samo očajni krik, koji je čula njena majka Demetra.

 

U očaju tražeći svoju kćerku, Demetra je saznala da se ona nalazi u podzemnom svetu iz kojeg joj više nema povratka. Od besa i velike žalosti, Demetra je napustila Olimp i zatvorila se u svoj hram, zapustila je brigu o zemljoradnji i uskoro je na Zemlji zavladala velika glad kao i problemi među bogovima.

 

Kada je Zevs saznao za Demetrinu osvetu, naredio joj da odmah obnovi zemljoradnju, ali ona mu se suprotstavila sa zahtevom da joj vrati kćerku. Njenoj molbi Zevs nije mogao da udovolji, a da ne uvredi boga Hada i da ne naruši poredak podzemnog sveta. Konačno su se sve troje dogovorili da Persefona dve trećine vremena provodi na Zemlji sa majkom, a jednu trećinu vremena kod muža.

 

Taj period Persefoninog boravka u podzemnom svetu, poznat je na Zemlji kao zima (kada Demetra zemlji oduzima plodnost).

 

 

Vaga (Libra) 23.09. - 22.10. 

 

Vaga je simbol ravnoteže. Ovo sazvežđe pojavljuje se u vreme jesenjeg ekvinocija, kada su dani i noći jednako dugi. 

 

U svim tradicijama, Vaga se nalazi između ruku bogova Pravde i Poslednjeg Suda. U starom Egiptu, Oziris meri duše umrlih, kao i sveti Arhanđeo duše hrišćana, ili anđeo Rasni duđe Persijanaca. U Grčkoj, Vaga ponekad predstavlja i Hermesov amblem (koji mrtve uvodi u Pakao), iako najčešće predstavlja amblem boginje Pravde - Temide. 

 

Temida, Uranova kći Neba i Zemlje, skoro stalno je bila prisutna pored Zevsa kome je bila privržena. Ona je održavala red, trudeći se da nametne vlast uzvišenog razuma i mere, karakteristike budućih podanika Vage, štiteći pravedne, a kažnjavajući zle. 

 

Prema legendi, vrhovni bog Zevs imao je sa boginjom Pravde i opšteg poretka - Temidom, tri kćeri: Eunomiju, Irenu i Diku. Dika (čije ime znači Pravedna) je imala zadatak da sa simbolima svoje majke (vagom i zavezanim očima) obilazi celu zemlju i da nadgleda sprovođenje zakona. O postupcima ljudi je morala redovno da obaveštava Zevsa, koji bi potom odmeravao kazne. 

 

Kasnije, Zevs je na nebo postavio Vagu - simbole Temide i njene kćeri Dike, kako bi je svi ljudi videli i da bi stalno vodili brigu o redu, poretku i pravdi.

 

 

Škorpion (Scorpio) 23.10. - 21.11. 

 

U mitologiji Scorpius je bio cuveni škorpion koji je napao i usmrtio lovca Oriona. 

 

Grčko-latinska tradicija govori o čuvenoj legendi, to je poznati mit o Orionu - strastvenom lovcu, koga je napao i ujeo ogromni i otrovni škorpion koga je poslala Artemida (ili Dijana).

 

Po jednoj verziji kazuje se da je Jupiter, zajedno sa Merkurom i Neptunom, jednog dana zatražio utočiste u domu seljaka po imenu Hirieus. Ovaj udovac nije imao decu, a pre smrti svoje žene već se zakleo da se više nikada neće ženiti. Dirnut i počašćen posetom božanskih gostiju, on im pokloni jedino june koje je imao. 

 

Oduševljeni njegovom dobrotom, bogovi su ga upitali šta bi želeo, a on im se poveri da bi neizmerno voleo da ima jedno dete, ali bez ljubavi sa ženom. I tako, u toku devet meseci juneća koza se pretvori u dete. Hirieus je nazva - Orion. Vremenom, Orion je izrastao u lepog mladića atletu, ali sa malo pameti, emocije su mu bile nedovoljno razvijene, preoštre i krute. 

 

Druga verzija govori da je Orion bio sin čuvenog Posejdona (bog mora) i njegove ljubavnice Eurijale. 

 

Jednom, dok se nalazio u lovu, Orion se iznenada sreo sa lepom boginjom Artemidom (takođe i ona je bila čuveni lovac), poželeo je za svoju ljubavnicu i naivno je poverovao u laku pobedu.

 

Ali, boginja ne dopusti da mu se tako lako preda. Razljućena i uvređena njegovom brutalnošću, bežeći pred Orionom, Artemida je tako stigla do jedne livade i da bi se zauvek zaštitila i odbacila Oriona, pronašla je jednu malu i čudnu životinjicu sa otrovnom bodljom. Tu životinjicu je odmah poslala na Oriona, koga je ona ujela i on je izdahnuo. 

 

Ali, Artemida je ubrzo zažalila zbog Orionove smrti, te zamoli Jupitera da ga podigne na nebo, da nastavi sa lovom pod bledim zracima boginje lova Dijane - Artemide, tako da je on postao najsjajnija zvezda, tj. sazvežđe škorpiona.

 

Druga verzija govori da su ga bogovi zbog njegove ljubavi prema zvezdama (odnosno silne ljubavi prema Plejadama) preneli na nebo, da među njima svetli kao jedno od najsjajnijih sazvežđa.

 

 

Strelac (Sagittarius) 22.11. - 20/21.12. 

 

Sazvežđe Strelca predstavlja Chiron, poznat je kao cuveni Kentaur (polučovek - polukonj). Legenda kazuje da je on svoju strelu uperio u Scorpia kako bi osvetio Orionovu smrt. 

 

On predstavlja najpoznatijeg Kentaura - Hirona, bio je pola čovek, a pola konj. Hiron je bio sin čuvenog boga Krona (otac Zevsov) i boginje Filire. On je bio i najmudriji od svih Kentaura, predstavljao je simbol svog ljudskog znanja i bio je vrstan lovac. Smatra se da su njegovi učenici bili najpoznatiji heroji stare Grčke: Odisej, Tezej, Kastor, Poluks, Nestor.

 

Jednoga dana, Heraklo je progoneći Kentaura zbog neke uvrede, naišao i na Hirona iza koga su se svi u strahu sklonili. Ne želeći, pogodio ga je otrovnom strelom (čiji je vrh umočio u Hidrinu krv) u nogu, ali on, budući da je bio besmrtan, nije mogao umreti, nastavio je da živi u strašnim mukama. 

 

Tražeći lek za svog prijatelja, Heraklo je naišao na okovanog Prometeja (titana koji je stvorio prve ljude na Zemlji), kome je za kaznu orao kljucao jetru. Prometej, takođe besmrtan, nije mogao umreti, ali nije mogao ni biti oslobođen sa kavkaske stene sve dok mu se ne pronađe odgovarajuća zamena. 

 

Zato je Heraklo smislio mudar plan, otrovnom strelom je ubio orla i oslobodio Prometeja, a na njegovo mesto se dobrovoljno postavi Hiron - koji je ubuduće trebalo da ispašta za ljudske grehove Prometeju, Heraklo je iskovao prsten u koji je stavio kamenčić od stene za koju je bio okovan i njega mu je stavio na prstenjak desne ruke.

 

Tako je Prometej, zahvaljujući Heraklovoj dovitljivosti i dalje bio “okovan”, ali više nije bio u ropskom položaju i mogao je ponovo da pomaže ljudima. 

 

Na Hirona se ubrzo sažalio i Zevs, tako što ga je podigao na nebo i tu ga postavio, kao simbol najboljeg strelca i vrsnog lovca.

 

 

Jarac (Capricorn) 21/22.12. - 19/20.01. 

 

U mnogim kulturama Jarac je u svom obličju imao glavu jarca, a rep ribe. Jarac, kao stručnjak za penjanje, predstavlja dizanje sunca sa najniže pozicije na nebu. Nakon 22. decembra, najkraćeg dana, sunce je svakim danom sve duže iznad horizonta. 

 

Jarac se u mitologiji vezuje za Boga Ea, zaštitnika vode i razuma. Po Grčkoj mitologiji, predstavlja kozu Amalteju. Ona je svojim mlekom odhranila Zevsa dok je bio beba, tako da je on u znak zahvalnosti postavio na nebo. 

 

Predanje govori da pre nego što je stvorio svet bog Uran je znao za proročanstvo, odnosno da će ga sin zbaciti s vlasti i zato je svako svoje novorođeno dete bacao u mračni ponor Tartar.

 

Gea, Uranova žena, odlučila je da prekine tu njegovu surovost, te je uz njenu pomoć najmlađi sin Kronos porazio oca, a svoju braću oslobodio iz Tartara. Nakon što je preuzeo vlast, Kronos se oženio svojom sestrom Reom i sa njom je dobio kćeri: Hestiju, Demetru i Heru i sinove Hada i Posejdona. Ali, kako je i za njega važilo isto proročanstvo da će ga sa vlasti zbaciti sin, on ih je sve redom gutao.

 

Kada je Rea osetila da je ponovo u drugom stanju, odlučila je da to sakrije od opakog Kronosa. Tajno je otišla na Krit, da bi svog sina Zevsa sakrila u jednu pećinu i poverila ga je kozi Amalteji na čuvanje. A Kronosa je zavarala, tako što mu je dala da proguta kamen umotan u pelene. 

 

Amalteja je imala jedan rog iz koga su tekli nektar i ambrozija, tako da je iz tog roga pio i hranio se mali Zevs. Kada je dovoljno odrastao i ojačao Zevs je otišao na Olimp i pobedio oca Kronosa, zatim ga je naterao da povrati svu njegovu braću i sestre.

 

Sa njima je podelio vlast, a za sebe je zadržao najviši položaj. Oženio se sestrom Herom, sa kojom je imao neprekidne sukobe zbog svojih mnogobrojnih ljubavnica. Sa jednom od ljubavnica imao je i sina Dardana, koji je bio daleki predak trojanskog kralja Prijama. Inače, propast Troje umnogome je doprinela baš ljubomorna Hera.

 

 

Vodolija (Aquarius) 20/21.01. - 18/19.02. 

 

Vavilonci su verovali da ovo sazvežđe predstavlja starca koji pretače vodu (saznanje, mudrost) iz vrča života. Grci su u ovom sazvežđu prepoznali Ganymeda, poznat po tome što je bio čuveni nosač vode bogovima. 

 

Legende obično kazuju da su u davna vremena ljudi živeli mirno i bez većih problema. Ali kako je vreme prolazilo, zlo je sve više zahvatalo ljude. Počeli su da međusobno ratuju, da varaju jedni druge i da se ubijaju. 

 

Vremenom glasovi o ljudskim zlodelima su dopirali i do Zevsa, te on siđe na zemlju da se i sam uveri u istinitost tih priča. Prerušio se i obukao u odelo prosjaka, tako je došao do dvora kralja Likaona i zatražio prenoćište. On ga je prvo odbio, ali kad mu rekoše da je to sam Zevs,

 

Likaon je rešio da mu se naruga. Naredio je da se ubije i skuva jedan rob (neke legende kažu da je to bio njegov sin) i da se posluži Zevsu za jelo. Zevs je razumljivo shvatio šta mu to Likaon nudi, razbesneo se i pretvorio ga u vukodlaka. Onda se vratio na Olimp i pustio na zemlju strašan pljusak, kojim je sve živo potopio. 

 

Spasio se samo Prometejev sin Deukalion sa ženom Pirom (kćerkom Pandore i Epimeteja, Prometejevog brata). On je brodom doplovio do brda Parnasa i tu su pred razvaljenim žrtvenikom boginje Temide, počeli da mole Zevsa da obnovi ljudski rod. On im je uslišio molbu i tako su ljudi ponovo nastanili našu planetu. 

 

Ova legenda je poslužila kao osnova za priču o pravednom Noi i potopu koji je zadesio Zemlju i sav ljudski rod.

 

 

Ribe (Pisces) 19.02. - 20.03. 

 

Ribe predstavljaju Veneru, čuvenu Rimsku boginju ljubavi i lepote i njenog sina Kupidona. Da bi pobegli od strašnog čudovišta, oni su se pretvorili u ribe i skočili u reku. 

 

Grčka legenda kazuje da se svakog jutra sa pojavom boga Heliosa (boga Sunca) iz morskih dubina pojavljuje 50 Nereida, a to su kćeri morskog kralja Nereja. Jedna od njih, Galateja, ugledala je jednog dana lepotana Akida, tako da se između njih istog trena rodila velika ljubav.

 

Međutim, u Galateju se zaljubio i jednooki kiklop Polifem, sin boga mora Posejdona. Nakon Galatejinog odbijanja, Polifem se silno razljutio i poslao je na njih krdo konja. Od njihovog topota zemlja se strašno tresla, a more se silno uzburkalo tako da su se dizali ogromni talasi, visoki kao najviše planine. 

 

Prestravljeni, Galateja i Akid su se bacili u more i pretvorili u ribe, zatim su krenuli da u njegovim dubinama za sebe pronađu zaštitu. Da ne bi izgubili jedno drugo, povezali su se dugom, plavom trakom. Videvši njihovu neizmernu ljubav, bogovi su se sažalili i podigli su ih na nebo i tako je od njih postalo sazvežđe Ribe.

Komentari(0)
Ostavi komentar