V.I.P PAKET ZA VAS - UZ POMOĆ ZVEZDA DOBIJATE V.I.P. STATUS!

Magazin

Klaivr

klavir
 
Dugi niz godina na Novom Zelandu nije poklanjana naročita pažnja
filmskoj umetnosti. Međutim, krajem osamdesetih godina dvadesetog veka,
povučeni renesansom australijskog filma koja je nastupila nekoliko godina
ranije („Pobesneli Maks“, „Gallipolje“, „Godina opasnog življenja“), dvoje
novozelandskih režisera svojim delima prave značajan pomak.

To su Piter Džekson (Peter Jackson, 1961.), režiser dve trilogije:
„Gospodar prstenova“ i „Hobit“ i, naročito, Džejn Kempion
(Jane Campion, 1954.) koja se filmom „Klavir“ uvrstila u red vrhunskih
svetskih autora. Naime, Kempionova je i scenarista i režiser filma.

„Klavir“ je od nekoliko nominacija za Oskara osvojio tri: Džejn Kempion
za scenario, Holi Hanter za najbolju glavnu glumicu i Ana Pakvin za najbolju
sporednu ulogu.

Važnije uloge:

Holi Hanter (Ada Mek Graf) 

Harvi Kajtel (Džordž Bejns) 

Ana Pakvin (Flora Mek Graf) 

Sem Nil (Alister Stjart)


U 19.-om veku, u vreme viktorijanske Engleske, stanovništvo Kraljevstva se
udvostručilo. Usled industrijske revolucije, došlo je do masovnog priliva
stanovništva u gradove, u potrazi za poslom.

To je dovelo do obaranja cene rada, tako da je velika većina stanovništva radila
praktično za koricu hleba. Neki su svoju sreću potražili u inostranstvu,
naseljavajući Ameriku, Kanadu, Australiju i Novi Zeland.

„Klavir“ je priča koja je mogla da bude ispričana u bilo koje vreme i na bilo
kom mestu. To je priča o dogovorenom braku dvoje ljudi potpuno različitih
životnih pogleda. Ipak, izbor vremena i mesta nije ni malo slučajan.

Postavljajući svoju junakinju Adu u 19. vek, među evropske doseljenike na Novi
Zeland, Kempionova je dobila mogućnost da izražajnije prikaže sukob Ade,
njenih pogleda i senzibiliteta sa jedne strane, nasuprot društvenim normama i
surovim životnim okolnostima, sa druge.
 
klavir

„Klavir“ počinje dolaskom Ade, mlade žena tridesetih godina, sa ćerkom
na Novi Zeland. Budući da nema muža, Adu otac protiv njene volje šalje
na drugi deo Zemljine kugle, da se uda za perspektivnog zemljoposednika.
 
Ada je u uzrastu od šest godina doživela veliku traumu i od tada zanemela.
Sa okolinom komunicira znakovnim jezikom.

U centru njenog života nalazi se klavir. Ima veliku strast ka muzici koja čini
sponu sa ostatkom sveta iz koga se dobrovoljno izolovala. 
Tvrdoglava je i ne prihvata surovu realnost.

Njena ćerka Flora, prepuna mašte, u trenutku smišlja fantastične priče o svom
ocu koga čak nije ni upoznala.

Sukob nastaje kada Stjuart, Adin budući muž, odluči da ostavi klavir na plaži
na kojoj su se Ada i Flora iskcale pri dolasku i da ponese samo ono što misli
da je neophodno.

Stjuart je pravi viktorijanski tip muškarca: egoističan i materijalistički orijentisan.
Rukovodi se mišlju da ono što je dobro za njega, dobro je i za njegovu porodicu.

Džordž Bejns, jedan od doseljenika, čovek je „ni na nebu ni na zemlji“.
Civilizaciji je rekao zbogom i donekle prihvatio način života domorodaca.

Na licu ima do pola završenu tetovažu u stilu Maora. Ipak, uprkos spoljašnjoj
rustičnosti, u njemu se naslućuje osećajnost.
 
Stjuart odlazi na nekoliko dana u nameri da kupi zemlju. Za to vreme, Ada
traži od Bejnsa da je odvede do klavira.
 
klavir
 
On to nerado čini. Međutim, slušajući je kako svira, shvata da je želi.
 
Stjuart se vraća, a Bejns nudi deo svoje zemlje za klavir i časove koje bi mu
Ada davala. Stjuart je iznenađen, ali oberučke prihvata ponudu.

Kada čuje za pogodbu, Ada je besna, jer to je njen klavir, njen, njen… Ipak,
na kraju se povinuje Stjuartovoj odluci.
 
Uskoro, Bejns Adi nudi nepristojnu ponudu – po jednu dirku za fizički
kontakt, svaki put kad dođe da mu drži čas.

Ada više od svega želi da vrati klavir i pristaje…

Kao što je poznato, za ljubavnu dramu je potrebno troje. Međutim, ovo nije
obična romantična pričica, ispričana iz ženskog ugla.

Kempionova je na veoma senzibilan način prikazala nedostatak prave
komunikacije među ljudima i očajničku potragu za razumevanjem
i pripadanjem.
Komentari(0)
Ostavi komentar