Komunikacija seksualnosti

USNE I MOZAK 

Ako između dve osobe postoji »fluid«, dovoljan je samo pogled, slučajni dodir, miris kože i da mozak počne da luči seriju hormona: norepinefrin, finiletilamin, ali pre svega kao najvažniji – dopamin – koji utiče na »buđenje« radoznalosti i želje za avanturom. 

Ovi hormoni zapravo imaju efekte amfetamina: ubrzavaju rad srca, izazivaju toplotne talase, donose osećaje zadovoljstva i napade euforičnog raspoloženja ili prijatnog stanja u čitavom organizmu. 

Poljubac deluje kao analgetik. Svaki put kada se usne dotaknu, mozak luči endorfin – molekul zadovoljstva, sličan morfinu, supstanci koja umanjuje bol i stvara »slatkasti« osećaj prijatnosti ili zadovoljstva. 

GLAS 

Zašto nam sopstveni glas zvuči »drugačije« kada ga čujemo na nekom snimku? 

Razlog za to se nalazi u vibracijama koje se razležu kroz telo. Dok naša okolina čuje samo zvuk koji dolazi iz naših usta i prostire se kroz etar, naš mozak »beleži« talase koji dolaze iz oba izvora, tj. iz našeg tela i iz okolnog prostora. 

MIRISI EVOCIRAJU USPOMENE 

Od svih čula koje čovek koristi, čulo mirisa je najstarije. Senzori koji registruju mirise smešteni su u hipokampusu, »centrali« mozga koja upravlja emocijama. Mozak je u stanju da memoriše više od deset hiljada različitih mirisa. 

RAZLIKA IZMEĐU SPONTANOG I POZERSKOG SMEHA 

Dve reakcije koje nam se čine skoro identične, aktiviraju se u različitim delovima mozga. Spontani smeh je instinktivan i stvara se u centralnom delu mozga, gde se nalazi i hipokampus, koji ima zadatak da obrađuje emocije. »Veštački« ili namešteni osmeh, aktivira se u moždanoj kori, odnosno u delu koji kontroliše logično razmišljanje i racio.

Zašto nam se čini prirodnim smeh nekog glumca, iako smo svesni da je to deo njegove uloge? Odgovor se krije u limbičkom sistemu, deo mozga koji nije dovoljno evoluirao. Kada glumac dobro glumi, mimika na njegovom licu »zavarava« ovaj deo našeg mozga, navodeći nas na uverenje da se on smeje iskreno i od srca. 

ORGAZAM 

Zašto samo ljudska vrsta doživljava orgazam, a druge vrste ne? Najkraći odgovor je: zato što je priroda morala da pribegne »triku« i od čina produženja ljudske vrste načinila – najprijatnije zadovoljstvo. Kod mnogih životinjskih vrsta seks je koban za život. Tako se na primer, puževi u toku parenja ranjavaju majušnom bodljom krečnjaka koju luče iz ljušture. Jak bol aktivira mehanizam izbacivanja reproduktivnih ćelija. 

Bogomoljka, na »vrhuncu strasti« otkida glavu mužjaku i jede je. Ovaj ekstremni gest stimuliše izbacivanje spermatozoida. Pitamo se zašto je priroda bila ovako »surova«? U životinjskom svetu, orgazam zapravo nije neophodan za produžetak vrste.

Parenje je »osigurano« delovanjem hormona, zahvaljujući kojima se pobuđuje želja da se obezbedi preživljavanje i produžavanje vrste. Dok su kod čoveka ovi hormoni izgubili tu sposobnost, priroda je morala da pribegne »triku« i da »uvede orgazam«.