Most na reci Kvaj

Film je snimljen 1957. po romanu francuskog pisca Pjera Bula (1912. – 1994.).

Scenario su napisali Amerikanci Karl Forman (1914. – 1984.),

scenarista vesterna „Tačno u podne“, i Majkl Vilson (1914. – 1978.).

Režiju je potpisao Dejvid Lin (1908. – 1991.), britanski režiser

(„Lorens od Arabije“, „Doktor Živago“, „Rajanova ćerka“).

Film je osvojio 7 Oskara za:

• mušku ulogu – Alek Ginis
  
• režiju – Dejvid Lin
• adaptaciju scenarija – Majkl Vilson, Karl Forman, Pjer Bul
• kameru – Džek Hildjard
• montažu – Piter Tejlor
• muziku – Malkolm Arnold
• celokupan film – producent Sem Špigel

Radnja filma se odigrava za vreme Drugog svetskog rata, 1943. godine

u Burmi, sadašnjem Mjanmaru.

Na početku rata, Japanci su izvršili invaziju na tadašnju britansku koloniju

Burmu u nameri da preseku Burmanski put, odnosno liniju snabdevanja

između Indije i Kine.

Pošto su ovladali Burmom, krenuli su u izgradnju Burmanska pruge koja je

vodila od Bangkoka u Tajlandu (takođe pod japanskom vlašću) do Ranguna

u Burmi, kako bi lakše snabdevali svoje trupe.

U izgradnji pruge učestvovali su ratni zarobljenici i burmanski civili

prisiljeni da rade u nehumanim uslovima. Usled gladi, bolesti i velike vrućine,

više desetina hiljada ratnih zarobljenika i civila izgubilo je život.

Film prikazuje izgradnju mosta preko reke Kvaj na jednom segmentu pruge

u periodu od februara do maja 1943. godine.

Most na reci Kvaj – glavne uloge:

• Pukovnik Nikolson (Alek Ginis)

• Širs (Vilijem Holden)

• Pukovnik Saito (Sesue Hajakava)

• Major Vorden (Džek Hokins)

• Major Klipton (Džejms Donald)

Zarobljeni britanski pukovnik Nikolson u početku odbija da se povinuje

naređenju komandanta logora, pukovnika Saita, da oficiri moraju da rade

zajedno sa vojnicima. Nikolsonu je ugrožen život, ali ne odustaje iz principa.

Saito, shvatajući da zbog opstrukcije radova most neće biti gotov

u predviđenom roku, popušta i dozvoljava oficirima da ne rade.

Nikolson, misleći da će radovima održati vojnički duh i disciplinu potčinjenih,

preuzima na sebe izgradnju. Polako mu most postaje opsesija.

Ne želi da napravi bilo kakav most, već most koji će ga nadživeti

i to u zadatom, veoma kratkom roku.

Prvo angažuje oficire na radovima, a zatim, odlazi u bolnicu da bi proverio

ko od lakših ranjenika može da doprinese izgradnji.

Bolnički oficir, major Klipton, izražava sumnju u ispravnost

Nikolsonovog razmišljanja. Ipak, ništa ne može da pokoleba Nikolsona.

Mnogo ranije, dok je Nikolson još bio pri stavu da oficiri ne treba

da rade, Širs, američki mornarički oficir sa još dvojicom vojnika

beži iz bolnice u koju je dospeo usled lažne bolesti.

Jedini od njih trojice uspeva da se domogne britanskih trupa. Završava na

Cejlonu (Šri Lanka) oporavljajući se u bolnici i spremajući se za otpust.

Ali, ne ide onako kako je zamislio. Britanski major Vorden ima zadatak

za njega. Pokušava da ga ubedi da se vrati sa njim i još dvojicom

komandosa i sruši most.

Širs pokušava da to izbegne, priznajući da se lažno predstavljao kao oficir

i da je samo običan mornar. Međutim, Britanci znaju ko je i već su se

dogovorili sa Amerikancima da ga preuzmu u svoje redove.

Širs nevoljno prihvata. Dok Nikolson sa svojim ljudima gradi most,

Širs i Vorden se probijaju kroz džunglu.

Onako kako film počinje, tako se i završava: letom ptice grabljivice.