Nikola Tesla - Čovek svetlosti (2)

Feljton, NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI

Tajna u dosijeu "Tesla" 

Nikola Tesla je jedan od najblistavijih umova čovečanstva, uz sva svoja priznata dostignuća (elektrifikaciju, radio i mnoga druga), u nasleđe je ostavio mnogo nepoznanica.

Za celokupnu javnost najzanimljivije su tri tajne. Da li je njegov neostvareni koncept bezžičnog prenošenja energije kroz Zemlju ipak moguć? Šta je, u stvari, radio kada je eksperimentisao sa svojim, razornim zracima smrti? I, na kraju, šta se zapravo dogodilo sa njegovim nepatentiranim radovima i zabeleškama posle njegove smrti? 

Odgovori na ova pitanja nalaze se u knjizi "Tesla - dosije FBI", u izdanju Beoknjige. Autor ovog štiva, Aleksandar Milinković, novinar istraživač, priredio je dokumente kojima se dokazuje da je Federalni istražni biro SAD pomno i u stopu pratio Nikolu Teslu do njegove smrti 1943. godine, ali i mnogo godina kasnije svaki papirić iz njegove zaostavštine morao je da završi na stolu šefa FBI Edgara Džona Huvera. 

Ko je Huveru naložio da Teslu drži pod prismotrom, do danas je ostala tajna. On to nikada nije priznao. Ali, posle Huverove smrti, kada je pod pritiskom Amandmana o slobodi informisanja obelodanjen i deo dosijea "Tesla", jasno je da u FBI nisu smeli da dozvole da Teslini genijalni pronalasci slučajno dospeju u ruke njihovih neprijatelja. 

CENZURA AGENATA 

Da sve bude još zapetljanije, Tesla je za sobom ostavio tone papira, ali nikakvu oporuku o tome koga ovlašćuje da ih preuzme i čuva. Njegov nećak Sava Kosanović na kraju je sakupio sve do čega je mogao da dođe i dopremio u Teslin muzej.

Ali, kao što sve nije zapečaćeno posle Tesline smrti, tako ni mnogo toga što je spakovano nije stiglo u Beograd. Kako slavni naučnik nije mnogo mario što mu neko uzima papire, a dvaput su mu obijali hotelske sobe u kojima je živeo, postoji sumnja da u nekim tajnim depoima još stoje njegove genijalne zamisli i čekaju da ih neko iskoristi.

Pojavljivanje novih dokumenata, kao što je 256 FBI izveštaja, samo podgreva nadu da će i ono ostalo - uskoro biti obelodanjeno. FBI istina o Tesli izgleda da će još biti tajna, jer veliki deo dokumenta koje su javnosti stavljene na uvid je prilično "cenzurisan". 

MOĆ KONTROLE UMA 

Novi svetski poredak koji je velikim delom naučno i tehnološki koncentrisan oko projekata kakav je, na primer, "Harfa", danas raspolaže najmoćnijom tehnologijom za kontrolu uma. I ovaj deo famoznog vojnog američkog projekta, koji je koncentrisan na Aljasci, proističe iz Tesline "bezazlene" ideje o kojoj je govorio u poznijim godinama - da je moguće napraviti projektor misli.

Istorija mehanizma kontrole uma počela je od trenutka kada je CIA započela projekat "Pandora", piše Aleksandar Milinković u knjizi "Teslino tajno oružje". 

Po autoru ove knjige, osnovni cilj ovog projekta bilo je: istraživanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zračenja na funkcije mozga, a šef tog projekta je na početku bio dr Ros Edi. 

Njegova istraživanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su da je moguće kontrolisati ljudsko ponašanje i reakcije uz pomoć elektromagnetske (EM) radijacije.

Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inače veoma otporne na EM zračenja niskog nivoa. To praktično znači da će EM talasi sa podešenom frekvencijom odlično poslužiti za prenos signala i poruka do mozga, na sličan način kao što su radio-signali prilagođeni da prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika. 

RIZIK EKSPERIMENATA 

Delovanje ELF tehnologijom može da se usmeri na čitave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju "podobno" ponašanje. U preduzećima ili agencijama sistem se razmešta po svim prostorijama, tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slično zgradama lociranim na izvorima štetnih zračenja. ,

Jedan od stručnjaka za parapsihološke fenomene, sa sopstvenom agencijom u Beču, Minhenu, Ženevi - poznat samo pod pseudonimom Raša - lično je pratio neke eksperimente američke vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponašanjem. Njegova priča potvrđuje frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim "materijalom". 

"Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji sarađuju u projektima NATO za VND (viđenje na daljinu). U jednom od njih učestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste slične modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila da u slučajevima kada se postigne potpuno fizičko razdvajanje, kao u čuvenom "filadelfijskom eksperimentu", to može da traje samo dva-tri minuta.

Pitao sam ih da li znaju šta se događa kada se vratite sa takvog putovanja, jer time oštećujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pamćenje. Kada sam im rekao kakvu štetu takav proces može da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su uključeni svi automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju kako takvo oštećenje može da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!" 

VIĐENJE NA DALJINU 

Nedavno je objavljena knjiga Džima Nabela, "Viđenje na daljinu", u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod čijom kontrolom. Nabel tvrdi da se sva istraživanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti, pa i VND, obavljaju na Monro institutu u Virdžiniji. To pomalo plaši i podseća na neke eksperimente CIA sa LSD, pre 40 godina. Međutim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju drugačije metode. 

"Tačno je", kaže Raša, "da postoji način da se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali najbolje pomoćno sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako što oba uva stimulišu pomoću dva različita izvora muzike i podstiču bi-neuralnu aktivnost centra za zvuk, što postepeno aktivira i one delove mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste.

Poznato mi je da je polovina ljudi koji su učestvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobučeni i nepripremljeni, doživela ozbiljne mentalne poremećaje, jer u vojsci i sličnim tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu činjenicu da ovakve "igre" po pravilu vode ka promenama stanja svesti, nešto slično psihodeličnom iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na jednostavan način može proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu čela, pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronađete pravu tačku, to će vas naterati da kinete". 

VREMENSKI TUNEL 

Prema Bielekovoj knjizi, o ovom događaju, sledeći rezultate ostvarene u "Projektu duga", od 1963. su započeli radovi na stvaranju vremenskog tunela koji bi omogućio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. Njegova priča dalje liči na naučnu fantastiku. 

Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom "Projekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve do 1983. 

Bielek i Preston Nikols, naučnik koji je neposredno bio uključen u realizaciju "Montouka", tvrde da je već tad bila potpuno osvojena mogućnost bezgraničnog putovanja u prošlost, ali se u budućnost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su moguća, samo u stanju izmenjene svesti. 

Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraživanju, takođe došli do 2011. kao granične godine. Jedno italijansko udruženje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za sada putovanje u budućnost moguće samo do 2011. godine. 

NEVIDLJIVI BROD

Ono što, navodno, nije pošlo za rukom Tesli i Ajnštajnu u "Filadelfijskom eksperimentu", uspelo je kompaniji "Vosper Tornikroft" iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu, već "viđenom" u Buđanovcima. 

BESPILOTNE LETELICE 

U Teslinim dokumentima nalazi se i njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavršile mnogo godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima, je taj što za većinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajuće lake i jake materijale. 

O bespilotnim letelicama Tesla piše: 

- Na izvestan nesavršen način mogućno je, pomoću današnjih radio-električnih uređaja, odbaciti avion, primorati ga da leti približno jednim određenim pravcem i da izvrši izvesne radnje na daljini od više stotina milja. Mašinom ove vrste, može se upravljati na vise načina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona može pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio godine rada proučavanju te stvari i pronašao sam sredstva kojima se na lak način mogu postići ova i jos veća čudesa. 

Gospodar munja i gromova 

O Teslinim istraživanjima u Kolorado Springsu još uvek ne postoji potpuna slika, iako je, dnevnikom svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi naučnici poželeli da imaju. Istina se verovatno nikada neće saznati. Svojim asistentima se nije poveravao, a sve drugo što je ostalo nezabeleženo u dnevniku, ostalo je sačuvano u njegovom nepogrešivom pamćenju. 

Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svojih najznačajnijih eksperimenata, u Kolorado Springsu, oko 100 kilometara južno od Denvera, danas je sedište nekoliko kompanija koje se bave optičkim inženjeringom i naravno, NORAD, američka komanda protivvazdušne odbrane, koja je smeštena u utrobi planine Čejen. 

Ono što se događalo u Teslinoj laboratoriji u Kolorado Springsu i danas zanima naučnike širom sveta. Ljudi koji su imali prilike da posmatraju šta se događa na vrhu drvene građevine od 60 metara sa visokom bakarnom antenom, pričali su kako su na sve strane skakale varnice, čak i do njihovih nogu i prolazile kroz njihove cipele!

Jednom dečaku se dogodilo da varnica iskoči iz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji je držao u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana metalnoplavom svetlošću. Niko, međutim, nije znao da je čovek u laboratoriji tek samo podešavao aparate, da bi se pripremio za najspektakularniji i jedan od najvećih eksperimenata svih vremena - piše Aleksandar Milinković, u knjizi: "Teslino tajno oružje". 

- Kao sporedan efekat eksperimenta, postavljen je do sada neprevaziđen rekord: najveća munja koju je čovek stvorio, dužine oko 40 metara. 

MUNJE U TALASIMA 

Teslina želja bila je da proizvede električni impuls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je tlo odličan provodnik. Očekivao je da bi struja usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas stigao do suprotnog dela planete, vratio bi se nazad, kao što se vodeni talas odbija ka izvoru kada naiđe na prepreku. 

Slično je učinjeno 1950. godine, sedam godina posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upućeni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj način je napravljena prva mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima kilometara daleko od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u prečniku, prava igra. 

Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao. Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni haker, "odvrne" transformator do kraja i vidi šta će se dogoditi. O tome je pisao u svom dnevniku. 

Taj dan nikad neću zaboraviti - pisao je Tesla kasnije. 

Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i pouzdanim kablovima obezbeđena direktna veza sa elektranom. Tesla je izašao napolje da bi pratio promene, na cipelama je imao osam centimentara debete gumene izolatore, a zatim dao znak svom pomoćniku Kolmanu Situ, da uključi transformator.

Svi vraćeni talasi su jedan za drugim dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje praveći munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasnije pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara počela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmljavina se čula i u obližnjem gradu koji je udaljen čak 40 kilometara.

Kada je nastala tišina, Tesla je ljutito pozvao elektranu da pita zašto su ga prekinuli usred eksperimenta, ali je dobio odgovor da je upravo njegov eksperiment kriv što u gradu ne gori nijedna sijalica. 

Zbog toga su ga, čim je ova priča stigla do Pentagona i CIA, proglasili najvećim hakerom u istoriji. 

Ova priča samo je delić istine o Tesli, mitovi su mnogo veći. Iz svih nagađanja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim projektima, nastala je teorija o tome da je on možda ubijen, jer nije bio kooperativan sa nastojanjima velikih sila da njegove pronalaske koriste za ratnu mašineriju. Kao najpreči povod za gotovo neverovatnu tvrdnju, navodi se njegovo odustajanje od projekta "Duga". 

VEČITA ENIGMA 

Zanimljivo je da ni agenti FBI, koji su Teslu i njegove prijatelje pratili u stopu, nisu sa preciznošću mogli da tvrde kada je Nikola Tesla tačno umro. Agent FBI, u izveštaju direktoru, u dokumentu od 12. 1. 1943. kaze: 

- Naknadno istraživanje je pokazalo da je Tesla umro 8. januara a ne u četvrtak, 7. januara, kao što je navedeno u teleksu od 9. januara!? 

Ovaj podatak naveo je "optimiste", da misle kako Tesla nikada zauvek nije otišao. Među njima su i sledbenici čuvene "Unarijus" akademije iz San Dijega u Americi, koji tvrde da imaju stalnu komunikaciju sa Teslinim zvezdanim bićem koje se nalazi u kosmosu. Iako su mnogi skloni da pomisle da je to čista glupost, činjenica je da su "vanzemaljci" sa "Unarijusa" svojevremeno uspešno sarađivali sa mnogim vladama sveta, čak i sa nekim našim državnim organima. 

Tesla je svojim projektima i idejama posle Kolorado Springsa - o čemu svedoče tragovi Tesline misli danas u svetu - ostavio u nasleđe materijal kome još naučnici nisu dorasli. Na njegovim zamislima zasnivani su i zasnivaju se bezbrojni pokušaji naučnika i laika da ostvare značajne naučne i pronalazačke prodore. Generalno, danas se ipak nedovoljno zna ko je i koliko uspeo da ostvari Tesline zamisli.

Da polje interesovanja laika za Teslu raste srazmerno stalnim praktičnim ostvarenjima ideja koje je Tesla još davno postavio: od televizije i globalnih komunikacija do bezžičnog prenosa i neiscrpnih izvora besplatne energije. Tome u prilog govori i šokantan podatak da o Tesli na Internetu postoji preko 70.000 sajtova, što je više nego što zauzima nekoliko vodećih holivudskih zvezda zajedno! 

TESLA I MARSOVCI 

Pronicanje u tajne kosmosa je verovatno bio jedan od prvih i najdužih Teslinih snova. Maštao je da jednoga dana uspostavi vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Pre više od sto godina, 1899. tvrdio je da je primio neke "inteligentne" radio-poruke iz vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao da "Marsovci statistički postoje". Još davne 1893. godine, napravio je nacrt svemirskog broda na električni pogon. 

Njegov izum, sve do ove decenije, niko nije uzimao za ozbiljno. Ali od 1997. počeo je da leti i prvi avion sa do sada delimično ugrađenom Teslinom idejom. Taj avion, bio je jedan od najopasnijih bombardera nad našim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju, B2, vredan koliko i četiri njegove težine u zlatu - kaže Milinkovic. To je prvi vazduhoplov koji za pogon ne koristi samo aerodinamički uzgon, već i fenomen elektromagnetne gravitacije. 

Trenutno se radi na prototipovima ovog aviona koji bi za pogon trebalo da koristi i jonosferski električni potencijal, da bi u budućnosti bio potpuno zamenjen klasični pogonski sistem aviona. Tek tada, ostvariće se Teslina ideja o električnom avionu - kakav je i prvi Teslin "kosmički brod".