Praznik ljubavi - Sveti Trifun ili Sveti Valentin?

Praznici hrišćanske ljubavi 14. februara (po starom kalendaru, 1. februara).

Praznici Sveti Trifun, koji slave pravoslavni vernici i Sveti Valentin, koji je deo zapadne tradicije, obeležavaju se istovremeno, kao zaštitnici iskrene ljubavi svih hrišćana. 

Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika, koji je stradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.

Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu u svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.

Sveti Trifun živeo je u trećem veku, a rođen je u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili vrlo pobožni i tu pobožnost su preneli i na svog sina.

U svom životu bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva, te je svojim molitvama lečio mnoge bolesnike od raznih bolesti.

Po predanju, Sveti Trifun je, između ostalih, iscelio i Gordu, kćerku rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke teške duševne bolesti od koje nijedan lekar nije mogao da je izleči. Car ga je zbog toga bogato nagradio, ali on je sve svoje darove razdelio siromasima. Za vreme rimskog cara Decija, Trifun je pretrpeo strašno mučenje i na kraju umro.

Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva Svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši na njivama, baštama ili vinogradima. Sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.

Postoji verovanje da ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, a ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Svetog Trifuna slave i gostioničari, a on je i zaštitnik grada Kotora.

Žitija i hrišćansko stradanje oba svetitelja opisana su i u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimiroviča, prema kome je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.

Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu čuvao guske i jedini je mogao pomoći bolesnoj kćeri cara Gordija. 

Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.

Sveti Valentin, kako piše vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru.

Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u Prologu. 

Po zapadnohrišćanskom verovanju Valentin je mučenik iz 3. veka nove ere. Priznat je kao svetitelj koga su poštovale sve mlade devojke nesrećne u ljubavi.

Kada je u starom Rimu, imperator Klaudije II zaključio da su neoženjeni muškarci bolji ratnici od onih koji imaju žene i porodicu, zabranio je brak mladim muškarcima, kako bi oni bili njegovi potencijalni vojnici. Zato je Valentin u tajnosti venčavao mlade parove, sve dok ga nisu otkrili. Klaudije je naredio da ga ubiju, što je i učinjeno 14. februara 269. godine nove ere.

Po legendi, Valentin je pred smrt poslao slepoj tamničarevoj ćerki pismo u kojem se nalazio šafran i zahvalnost na njenoj ljubaznosti. Onda se desilo novo čudo, jer ona je progledala posle tog njegovog čudotvornog pisma.

Veruje se da od tada muškarci na taj dan svojim "draganama" šalju ljubavne poruke.

Praznik zaljubljenih

Običaj da se polovinom februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.

Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.

Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.