Smisao života - Kako živeti spokojno?

Ne treba se plašiti života 

Da li je ljudski život nesto više od kratkog bljeska koji se brzo zaboravlja? Svako od nas se pita: da li u životu postoji i nešto što je "važnije" od od uzimanja hrane, spavanja, rada, rađanja dece? Šta je smisao našeg života i kako možemo da ga otkrijemo? 

Grupa psihologa je na osnovu različitih istraživanja o ljudskom ponašanju i na pitanje: Šta daje smisao životu? - Dala osnovne smernice - četiri pravila življenja. 

PRIHVATITI IZAZOV I BOL 

Čovek mora da se pripremi da prihvati bol kao sastavni deo života, inače nikada se neće usuditi da se nečemu nada, raduje ili da istinski voli. Dakle, bez spremnosti da se "oseća", što svakako uključuje i osećanje bola, kao i patnje - nikada nećemo upoznati radost i sreću. 

Uostalom, zašto svake godine više hiljada ljudi izvrši samoubistvo? Glavni odgovor i objašnjenje je u vezi sa stavom našeg društva prema bolu. Naučili su nas da verujemo da za svaku "ranu" ili bol postoji "pilula", koja nam može pomoći da se izlečimo.

Međutim, ako emocionalni bol i tuga zbog odbacivanja, uništenog zdravlja, neostvarenih želja ili neispunjenih snova - ne prođe - mnoge osobe ne znaju na koji način da se "izbore" sa svojom patnjom, utapaju se u njoj. 

Istina je da onaj ko ne upozna bol i patnju nikada neće saznati ni šta su to radost i sreća. Prva od Četiri plemenite istine kojima je Buda podučavao svoje učenike glasi: "Život je patnja". 

A tek nakon istinskog osećanja patnje i njenog prevazilaženja nastaje katarza ili pročišćenje, kao posebno stanje svesti. 

Naravno, svako od nas različito reaguje na određena psihička i emotivna stanja, tako da nakon one "prave patnje" ljudi obavezno postaju ili plemenitiji, ili još okrutniji. Pri tome, svako od nas svoje probleme doživljava subjektivno, a nesvesni mehanizmi ličnosti nas navode - da krivicu pripisujemo nekom drugom. 

BITI BLIZAK SA LJUDIMA 

Izuzetno je važno i potrebno da imamo nekoliko bliskih osoba sa kojima možemo da "delimo" naše živote. 

Navešćemo dobru ilustraciju, u jednoj televizijskoj seriji prikazani su mladenci koji su krenuli na medeni mesec. U romantičnom prizoru oni su stajali pored ograde na palubi prekookeanskog broda. "Kada bih morala sutra da umrem", rakla je mlada žena, "ne bi mi bilo žao, osećala bih da je moj život ispunjen zato što sam upoznala tvoju ljubav". Na te njene reči, muž je nežno poljubio i oni su se udaljili, otkrivajući nam na mestu gde su stajali pojas za spasavanje, na njemu je pisalo - Titanik. 

Drugi primer, jednog letnjeg dana na plaži stariji čovek je posmatrao dečaka i devojčicu kako prave divan dvorac na pesku. Kada su ga skoro dovršili, naišao je veliki talas i pretvorio ga u gomilu mokrog peska. On je očekivao da će se deca rasplakati. Umesto toga, oni su otrčali uz obalu smejući se i držeći se za ruke i u daljini počeli da prave drugi dvorac. 

Dakle, sve ono u životu na šta potrošimo tako mnogo vremena i energije da bismo stvorili - sagrađeno je na pesku. U bilo kom trenutku talas to može iznenada da uništi. Ali, kada se to dogodi nekome ko ima nekog bliskog koga može da drži za ruku, biće sposoban da se nasmeje i da ponovo počne iz početka - zajedno je "sve lakše i moguće". 

ULOŽITI ENERGIJU U DRUGE LJUDE 

Svi mi možemo da uložimo svoju kreativnu energiju u druge ljude. Ne mislimo samo na učitelja u učionici, nego i na iskusnog knjigovođu ili radnika u fabrici koji teži ka nečemu novom da nauči. Imati uticaj na drugu osobu, oblikovati njen život na delikatan ali bitan način, jedno je od najtrajnijih zadovoljstava koje možemo osetiti i upoznati. Pokloniti drugom radost i korisne - vredne pouke ili pružiti "dar" i pomoć su najlepše vrednosti. 

ŽIVI DOK NE UMREŠ 

Američki filozof Horas Kalen je izjavio: "Postoje ljudi koji oblikuju svoje živote plašeći se smrti i ljudi koji oblikuju svoje živote radujući se životu. Prvi žive - umirući, dok drugi umiru - živeći. Bez obzira kada ću umreti, ja imam nameru da umrem - živecći"! 

Kada prestanemo da tražimo besmrtna dela koja će dati smisao, lepotu i koncentraciju našim životima umesto da svoje dane ispunimo sitnim stvarima koje nas čine srećnim, naći ćemo jedini mogući odgovor na pitanje: "Koja je svrha i smisao života"? 

Nije smisao života pisanje važnih knjiga ili sakupljanje velikog bogatstva ili eksponiranje moći. Smisao je u tome da se voli i bude voljen, u uživanju u hrani i sedenju na suncu, pre nego u brzom obroku i žurnom povratku u kancelariju. U naslućivanju kratkotrajne lepote zalaska sunca, menjanju boje lišća, retkim trenucima prave ljudske komunikacije, u razumevanju drugog bića i "sanjanju sa drugim bićem" - misaono, duhovno, emocionalno ili fizički. 

Trebalo bi da razmisljamo o životu kao o sakupljanju večnog blaga. Svako novo prijateljstvo i ljubav; svaka nova istina i tajna naučena ili doživljena, čini nas bogatijim - vrednijim bićem nego što smo bili. 

Život je kao dobra knjiga. Što se više u nju udubljujete, to ima više smisla. Karakteri se vremenom potpunije razvijaju, a značenja prethodnih događaja postaju jasnija. 

Život ima smisla ako Vas taj smisao ispunjava radošću i dobrotom koju ćete velikodušno poklanjati drugima - plemenitost je velika vrlina. Ne treba se plašiti života, jer najveći neuspeh je strah od neuspeha ili strah od života.