Sreća se neguje i čuva

Sreća, kao i velika tuga, obično se ne može sakriti. Kao refleksija unutrašnjeg stanja, jasno se uočavaju u našem ponašanju. Mada svi priželjkujemo mnogo više sreće, realno je da se i sreća i tuga smenjuju i da su neprekidno prisutni u našem životu. 

Jedna grupa psihologa koja se bavila proučavanjem pojma sreće, zaključila je da sreća nije trenutno osećanje ili ekstaza, već je to zadovoljstvo koje osećamo duže vreme i koje se reflektuje kroz naše ukupno ponašanje, delovanje i raspoloženje.

Sreća nije strogo uslovljena i ne zavisi od okolnosti koje nas prate, već zavisi od genetske komponente, odnosno, bez obzira na to šta se dešava u našim životima, bićemo srećni u onoj meri koliko je to "zapisano u našim genima". 

Psiholog Dejvid Liken se bavio proučavanjem pojma sreće; napisao je knjigu na ovu temu u kojoj iznosi rezultate svog istraživačkog rada. "Većina ljudi je, po svojoj sopstvenoj definiciji, u suštini zadovoljna svojim životom. I to je jako dobro.

Ukoliko je za neku osobu karakteristično da je nesrećna, emocionalni bol gubi svoju snagu i intenzitet koji bi mogao da je upozori na eventualno još bolnija stanja", naglašava Liken.

Karakteristično je da su među ljudima jos uvek uvrežene mnoge zablude o pojmu sreće. Dakle, tvrdnja da mnoge stvari za koje ljudi veruje da ih mogu uciniti srecnim, kao sto je npr. veliko bogatstvo, lepota, "moć" ili položaj, uopšte nije tačna.

Liken veruje da je sreća stanje na kome se može raditi, odnosno stanje koje je moguće kvalitetno razvijati. U tom smislu, važno je poznavati i usvojiti određene navike koje se manifestuju kod srećnih ljudi. 

Navike srećnih ljudi koje Liken posebno preporučuje su: 

1. Zaposlite svoj um. 

Srećni ljudi poseduju aktivan i kreativan um. 

2. Razmišljajte kao optimista. 

Svi srećni ljudi su optimisti. Optimizam se može pospešiti. Pesimista se neprekidno žali, dok se optimista usredsređuje na rešavanje problema. 

3. Smešite se! 

Smeh je moguć u svako vreme i na svakom mestu. Emocije predstavljaju mešavinu unutrašnjih osećanja i fizičkog odgovora na ta osećanja. Dakle, ako se smešite, mozak će automatski reagovati - preneće informaciju na ceo organizam. 

4. Zamišljajte. 

To je jedan od dobrih načina da "zavarate" mozak. Osećaćete se mnogo bolje ako Vas ispunjavaju pozitivne misli, jer se na takav način podiže nivo seratonina. 

5. Detoksikujte negativne misli.

Pokušajte da svaku negativnu misao pretvorite u pozitivnu. Negativne misli "toksikuju" organizam i izazivaju promene u mozgu, tako da kao odgovor nastaju različite psihofizičke tegobe, depresivna stanja, apatičnost i loše raspoloženje. 

6. Birajte društvo. 

Postoje dve grupe ljudi koje deluju vrlo negativno. To su oni koji se konstantno na nešto žale i oni koji Vas neprekidno kritikuju. Oslobodite se takvih ljudi. 

7. Zlatno pravilo! 

Zapamtite dobro, da čak i posle "najcrnjeg događaja", oporavak sledi u roku od šest meseci ili godinu dana -- stanje se mora promeniti i popraviti samo po sebi. 

8. Redovno se bavite "malim stvarima". 

Ključ sreće je u tome da redovno radite ono što volite, zatim da se posvetite psihofizičkoj rekreaciji i relaksaciji duha -- priuštite sebi omiljene "sitnice koje život znače" i kreativan odmor.