V.I.P PAKET ZA VAS - UZ POMOĆ ZVEZDA DOBIJATE V.I.P. STATUS!

Magazin

Zdravlje - ravnoteža duše i tela

zdravlje

 

Kao što u Makrokosmosu postoji tačan i logičan red, ništa nije slučajno, tako i čovekovo telo - mikrokosmos - podleže istim zakonima. "Kako je gore, tako je i dole", rekao je jedan mudrac. Za sada ćemo ostaviti na stranu sve ono što se odnosi na Kosmos (mada i to vredi poznavati) i obratićemo pažnju samo na čoveka koji je najsavršenije biće, na njegove bolesti i zdravlje.

 

On živi zahvaljujući životnoj energiji koja prožima sva bića i cirkuliše tamo gde su joj vrata otvorena. U suprotnom, dolazi do blokada i sasvim je razumljivo da ta mesta postaju kritična, energija stagnira, čak se pozitivna pretvara u negativnu, organi pate i oboljevaju. To je poznato u kineskoj medicini. Sve se to odvija po određenim zakonima i gde god su zakoni poštovani, vrata su otvorena. U svakoj religiji postoji kodeks ponašanja i to je najbolji recept kako da se sačuva zdravlje (voli bližnjega svoga).

 

Kad posmatramo Kosmos, u njemu vlada očigledno savršen RED. Sve je izgleda na svom mestu i svaki deo ima svoju funkciju (npr. Mesec utiče na tečnosti, itd). Iako nam to nije poznato, ipak se sve normalno odvija po zakonima REDA. Narod kaže: "Red je da danas uradim to i to" kad nam savest nalaže da nešto učinimo.

 

Kako smo i mi deo te celine, naše telo je takođe podređeno tim zakonima koje treba da poznajemo i poštujemo ako ne želimo da nam sudi "zakon uzroka i posledice" (šta seješ to ćes i požnjeti). To u stvari nije nikakva kazna, već samo način da naučimo lekcije da bismo postali savršeni, kao škola gde se počne od početka, pa dok se sve ne nauči.

 

Čovekovo telo je podeljeno horizontalno na sedam segmenata koji odgovaraju čakrama. Svaki od ovih segmenata predstavlja CENTAR ENERGIJE JEDNE BOŽANSKE VRLINE, koju čovek kroz evoluciju mora da zadobije. Put je dug.

 

Čovek pada, plaća greške, malo po malo, pomoću njih uči, opet padne... i sve tako dok ne nauči sve lekcije i postane ogledalo tih vrlina gde energije nesmetano protiču, što je dokaz da je BOLEST SUPROTNA PRIRODI I DA JE ZDRAVLJE NEŠTO NAJNORMALNIJE U ŽIVOTU. 

 

Čoveče, promeni se i znaj da svako ima pravo na izlečenje, da nema neizlečivih bolesti, samo neizlečivih ljudi koji neće da se menjaju. Da bi se bolest izlečila, moraju da se promene misli i ponašanje. 

Mržnja truje, dok ljubav leči, jer destruktivne misli privlače destruktivne energije.

 

 

I CENTAR UREDNOSTI 

 

Ovaj centar leži u predelu koksisa i obuhvata: genitalne organe, bešiku, krajnji deo debelog creva, karlične kosti sa kukovima, noge, kolena i stopala. To je najniži centar i baza drugih centara: volje, mudrosti, spokojstva, strpljenja, ljubavi - dobrote.

 

Ko želi da krene ka savršenstvu mora da počne sa REDOM i urednošću, tj. od korena i temelja, što počinje od naše najbliže okoline: stana, odevanja, planova, ritmova življenja. Da li smo uredni ili aljkavi, nedovoljno, ili preterano, kad prelazi u maniju? Da li su naši odnosi prema drugima u redu, pozitivni, bez problema? Svaka svađa, intolerancija i konflikti sa okolinom spadaju u nered. Da li živimo u harmoniji sa prirodom, mineralima, biljkama i životinjama? 

 

Sve negativnosti se odražavaju na sledećim organima: Muški seksualni organi - Ovi organi su izrazito zavisni od reda/urednosti. Kakav je odnos prema ženskom rodu? Brutalnost, egocentrizam, "mačo" ponašanje, preterani seksualni odnosi ili, naprotiv, uzdržavanje, seksualne fantazije u snu i na javi, nedostatak harmonije u odnosu sa partnerkom, stres, rđavo preživela andropauza, perverzije itd. Posledice mogu da budu: hormonalne smetnje, gubljenje muškog potencijala, virusne infekcije, oboljenje prostate (uvećanje, adenomi i rak). 

 

Ženski seksualni organi - Kakav je odnos prema muškom rodu? Uverena u sebe, crpi mušku energiju, nezasićena, nedostatak ženskosti, spolja privlači, ali nema unutrašnje vrednosti, sindrom Amazonke koja voli da je tiraniše, ne želi materinstvo i plaši se trudnoće, perverzna iživljavanja.

 

Posledice su neizbežne: na prvom mestu hormonalne smetnje, invazija gljivica i bakterija, belo pranje, zatim razna zapaljenja, miomi, neuredan ciklus, ciste, depresije, migrene pre, jaki bolovi za vreme menstruacije ukazuju na to da su važne telesne potrebe zapostavljene. Nasuprot tome, redovan ciklus od 28 dana je dokaz da je žena u harmoniji sa svojom ženstvenošću. 

 

Bešika je jako zavisna od psihe i svaka disharmonija može na nju da se odrazi kao kod stresa i straha, gde dolazi do nekontrolisanog puštanja mokraće. Poznato je da kod nervoze i uzbuđenja može da dođe do čestog mokrenja, ali i do blokade. U prenosnom značenju, dolazi do blokade kada nešto hoćemo na silu da zadržimo.

 

Sfinkteri ne reaguju pravilno kad nešto nećemo da ispustimo, što se ne odnosi samo na materijalne stvari, vec i na ljude, naročito partnere, njihove pretpostavke, mišljenja, rasuđivanja na koje se fiksiramo, što blokira bešiku. Usled nekih uzaludnih očekivanja, vezanosti za nekog ili nešto, može doći do zapaljenja bešike. 

 

Rektum podseća na bešiku i blokade su na tom nivou vrlo česte, kada dolazi do zatvora, što je isto značenje kao da nešto hoćemo da privežemo i čvrsto zadržimo. Ovo stanje truje organizam. Proliv je malo bolji simptom, jer se pri tom organizam čisti. 

 

Hemoroidi ukazuju na to da u celom trbuhu postoji neki suvišan pritisak koji ugnjetava vene, a i jetra je tu umešana. Drugačije rečeno: kad imamo neki pritisak na duši, kad nešto moramo da učinimo od čega strahujemo da nećemo moći da uradimo, ako mislimo da smo dužni da podnosimo našu lošu sudbinu, da to dolazi od Boga... 

 

Kukovi - Neki i sa devedeset godina ne osećaju da ih imaju, dok drugi oboljevaju vrlo rano. Naravno, suvišna telesna težina opterećuje, inače zavisi kako hodamo: da li hodamo lako uz ritmične i harmonične pokrete, ili smo kao pod nekim teretom nagnuti napred, što opterećuje kukove. To znači: kako se držimo, tako funkcionišu naši kukovi, kao što je naš stav ogledalo i našeg duševnog stanja. 

 

Kolena i stopala - oboljenja kolena znače da padamo na kolena pred nekim ili nečim, potčinjenost i potpadanje pod tuđi uticaj. Može takođe da znači i tvrdoglavost, da nećemo da priznamo naše greške, da se pokajemo i izvinimo. Neugodnosti u pregibalu imaju značenje da kroz život sporo, ili naprotiv, trčeći, preskačući gazimo, što bi značilo sa nestrpljenjem. To obično ne uspeva, već dobijamo bolove i neugodnosti. 

 

Oboljenja stopala su znak (makar u mislima) da hoćemo na nekoga da "stanemo", da dominiramo, da ga zgazimo, da ga udarimo u zadnjicu. Osobe sa hladnim nogama imaju spazme krvnih sudova (izuzetak čine organska oboljenja zapušenja arterija). To materijalizira strah od nedostatka smelosti da urade ono što bi želeli, čime potiskuju svoje potrebe i obično imaju lošu savest. 

 

Peta - Promene na peti su znak da hoćemo nekim da upravljamo i ne ustručavamo se da ga mamuzamo u slabine. 

 

Proširene vene su česte pojave na nogama, što znači da krv odbija da se vraća srcu, koje je centar spokojstva, ono nije otvoreno i krv neće tamo da ide. Sedeći stav noga preko noge favorizira proširenje vena. Ovaj stav je često propraćen skrštenim rukama, što predstavlja odbijajući stav, znači da osoba ima intelektualno i negativno rasuđivanje, da je zatvorena i ne želi da se otvara.

 

 

 

II CENTAR VOLJE 

 

Ovaj centar obuhvata ceo trbuh sa: bubrezima i mokraćnim kanalima, celim debelim crevom, nadbubrežnom žlezdom, krstima. Ti organi uglavnom služe za eliminaciju, mada mogu svojevoljno da deluju i da izbace ono što je korisno, a da zadrže otrove. U odnosu na čoveka, važi isto pravilo. Ukoliko više delujemo po svojoj volji, sve više i više se trujemo i robovi smo našeg ega.

 

U suprotnom, ako živimo po zakonima prirode, bićemo u harmoniji i našim organima ćemo slati dobru energiju da korektno vrši svoje funkcije. Sa jedne strane, postoje bolesne ambicije da se dođe do visoke pozicije i da se zaradi veliki novac, a na drugoj krajnosti su oni kojima apsolutno nedostaje volja, ravnodušni su, sve im je svejedno i padaju u letargiju i pasivnost. 

 

Bubrezi - Ovi organi mogu da izgube veliki deo svoga funkcionisanja a da se to i ne primeti. Bolovi su prisutni samo ako ima kamenja. Čovek može da zivi samo sa jednim bubregom. Ako ima neki problem i namerno ne želi da ga reši već ga neguje, dobije se u isto vreme zapaljenje bubrega i bešike, što može da postane hronično.

 

Desni bubreg dolazi u pitanje naročito kod osoba koje veruju da su geniji i hoće da dođu do visokog položaja i slavne karijere. Ako to ne postignu, sledeće što žele je da zauzimu važno mesto u porodici, preduzeću, prijateljskom krugu, a ima još jedna kategorija ljudi koji imaju duhovne ambicije i smatraju sebe učiteljem ili prorokom. 

 

Kod žena se to odražava tiranijom u kući, prema mužu, deci, familiji. Ako im to ne uspe, oboljevaju i ponašaju se kao da je neko drugi kriv za njihovu bolest kojom opet vešto znaju da se služe, da bi drugi imali samilosti i da od njih ništa ne traže. 

 

Levi bubreg ima veze sa željom za posedovanjem: "moja kuća, moj muž, moja deca, moj pas..." i svi moraju da se pokoravaju toj osobi koja večito kritikuje, negativni aspekti se ispituju i gledaju pod lupom, večito nezadovoljna što se sve odražava na levi bubreg koga zovu "partnerov bubreg". Ako partner ne postoji, ona ga žarko želi, pati i čezne, vizualizira i dalje fantazira. 

 

Nadbubrežna žlezda - To je tipičan organ stresa. Čim neko nešto hoće da zadobije, on je pod stresom, samo što ta osoba krivi okolinu, jer ne može da sagleda stvari kakve jesu, da ih takve prihvati, već hoće da to bude kako ona misli, i to odmah. 

 

Debelo crevo - Kao što je rečeno za krajnji deo debelog creva (rektum) i ovde važi isto pravilo. Oni koji se čvrsto drže nečega i ne puštaju, bilo to mišljenje ili materijalne stvari, fiksacije ili strahovi, dobijaju grčeve u crevima, čiji je rezultat zatvor. Nekad može da dođe u pitanje i neka osoba koju želimo da privežemo, naše navike, vrednosti kao što je vezanost za otadžbinu, zavičaj, potisnute seksualne želje, vezanost za roditelje, ili druge osobe, suzbijene agresije. 

 

Krsta - do grčenja mišića, što ima za posledicu išijas ili lumbago, dolazi kada nismo zadovoljni nekim odlukama koje nas pogađaju, a na koje ne smemo da reagujemo. Bes i ogorčenost ostaju u nama, jer nemamo pravo da se bunimo.

 

zdravlje

 

 

III CENTAR MUDROSTI

 

Obuhvata organe oko solarnog pleksusa, koji je centar vegetativnog nervnog sistema. Poznato je da je vrlo osetljiv na sve negativne vibracije i da reaguje mučninom u stomaku.

 

U kosmičku mudrost spadaju: pravda, dobra dela, skromnost i služenje. Čovek se često udaljava od tih principa i njegovo pogrešno ponašanje dolazi do njegovog intelekta, rasuđivanja, potcenjivanja drugih, uvek bolje zna od drugih, mada i on ne veruje u ono što kaže, a sve to vodi u stagnaciju i padanje. 

 

Želudac - U njemu se obavlja grubo varenje u kiseloj sredini, a uz pomoć jake sone kiseline. Isto važi i za naš intelekt: ako u njega usadimo oštre misli koje peku kao jake kiseline, rezultat će biti proizvodnja suvišne želudačne kiseline. Te osobe nisu nikada zadovoljne, sve ih nervira.

 

Želudac je dužan da proguta sve ono što mu se da, ali reaguje na sve što je negativno, na svaku ljutnju, umesto da razumno ispita probleme i konflikte, da možda nije sve tako kako nam izgleda i da budu pozitivni. Negativno stanje daje utisak "kamena na želucu", varenje je loše, dobiju se grčevi, kiselina se povećava i napada sluzokožu ili naprotiv, više se ne luči, što može da dovede i do raka. 

 

Tanko crevo - Sledeća etapa je dvanaestopalačno i tanko crevo, gde vlada alkalna sredina. Važno je da sfinkteri dobro funkcionišu, inače ako kiselina iz želuca prodire stalno u sredinu koja treba da ostane alkalna, dolazi do oboljenja. Tu se ulivaju želudačni i pankreasni sokovi koji pomažu da se obavi definitivno varenje, odakle hranjive supstance prelaze u krv.

 

U prenosnom značenju bi glasilo: Ako ljude iz naše okoline počnemo da seckamo, da ih analiziramo, kritikujemo, dolazimo u konflikt jer nemamo razumevanja i posmatramo ih intelektom a ne sa ljubavlju. Čak iako poseduju dobre osobine, mi se koncentrišemo samo na nešto negativno, samo da bismo ih kritikovali. Time ne stvaramo dobru duševnu hranu koja će koristiti našoj evoluciji, već proizvodimo nesvarljive, negativne supstance koje fermentišu, nadimaju i stvaraju gasove. 

 

Jetra je važan organ: to je laboratorija, centrala za dezintoksikaciju, proizvodnja žuči. Tu se analizira, ocenjuje, meri, dolazi do rasuđivanja, rezultata, posledica, odvajanja. Sve ovo ako se praktikuje u negativnom smislu vodi do oboljenja jetre, do žalosnog i bolesnog raspoloženja, melanhonlije. Ima se utisak da je ceo život teško pritisnuo jetru. Gubi se volja za radom. To su ljudi koji kada vide pola čaše vode ne kažu da je polupuna, već da je poluprazna. Ako im neko uputi dobronamernu kritiku, oni se uvrede i zavlače u svoju čauru, umesto da to upotrebe da bi se popravili. 

 

Žuč - niko iz moje okoline ne reaguje kako ja želim i to me dovodi do frustracije koja postaje hronična. Često ispoljavam i agresivnost, što na mene još gore utiče. Ako se uzdržavam, žuč se zgušnjava i dolazi do formiranja kamenja. Nemam poverenja u sebe, ne mogu da kažem šta mislim.

 

Sve ovo dovodi do grčenja žučne kese, a ako sam pun besa i ne mogu da eksplodiram, dolazi i do kolika. Ovde je važan naš stav i posmatranje stvari: da li se prihvatamo onakvi kakvi jesmo ili ne? Da li ispoljavamo šta mislimo ili smo uvređeni a da to ne pokazujemo, kada dolazi do oboljenja. Mi smo u stvari krivci za ono što optužujemo druge i pogrešno ih osuđujemo. 

 

Pankreas leži direktno pored solarnog pleksusa i iznad pupka i ima dvostruku funkciju: proizvodnja insulina i lučenje soka za varenje. Oba se zajedno sa žuči ulivaju u dvanaestopalačno crevo. Iritacije i loše funkcionisanje se brzo širi usled trovanja hranom i okolinom, kao i zbog ličnih grešaka. Kako pankreas ima dve funkcije, tako postoje i dva različita uzroka oboljenja.

 

Prvo se odnosi na ćelije koje luče insulin, a koje oboljevaju kada se supotstavimo mudrosti da se ne zaustavljamo na čovečijoj "ljubavi", već da treba da težimo nesebičnoj i bezuslovnoj ljubavi. Mi tražimo nežnost, naklonost i pomoć od drugih, mada je ta vrsta ljubavi obično ograničena, ona nikada ne traje dugo i iz razočaranja pribegavamo sredstvima kompenzacije: slatkišima, tortama, čokoladi, što može posle izvesnog vremena da izazove šećernu bolest. Bolje bi bilo da počnemo sami da dajemo ono što bi eventualno očekivali od drugih, a što bi smanjilo pritisak u toj oblasti.

 

Drugi uzrok od koga može da oslabi funkcija varenja je da naš ego hoće uvek da ima pravo koje se zasniva na sopstvenom načinu gledanja na stvari, sopstvenoj logici i mišljenju. Takvi ljudi su ubeđeni da na zemlji nema pravde, što ih revoltira. Ne mogu da shvate da je njihov pojam pravde ograničen i da prema zakonima kosmosa postoji jedna vrsta više Pravde. Ovo stanje ih dovodi do iritacije, grčenja i slabosti funkcionisanja pankreasa. 

 

Slezina leži levo od jetre. Ona je groblje crvenih krvnih zrnaca, centar naše odbrane, a može da preuzme i funkciju jetre i koštane srži. Ako smo ispunjeni preteranom aktivnošću, što može da bude lažna vitalnost, umesto da sledimo pravu, duhovnu dinamiku, to može da izazove reakciju, takođe i kada činimo usluge samo da se pokažemo i da nam se to javno prizna. Sve ove iluzije slezina registruje, jer ta dela ne ulaze u program Mudrosti. 

 

Krsta - Kičma nas drži uspravno, ali tu ne sme da bude ukočenosti ni namerne blokade, već stav treba da bude prirodan i opušten, što odgovara nesebičnom služenju principu Ljubavi. Svaka ukočenost je znak preteranog ega koji hoće da kompenzira svoj kompleks manje vrednosti. Opterećen je jer nosi mnogo na svojim ramenima, jer da bi se neko pravio važan, preuzima tuđe brige i čini ih svojim.

 

U takvim slučajevima može da dođe do propadanja hrskavica među pršljenovima i do gnječenja nerava. Čovek se tada sve više krivi i ne može da se ispravi, što simbolizuje da je ego primoran da na kraju bude sveden na svoju pravu vrednost i veličinu.

 

 

IV CENTAR SPOKOJSTVA 

 

Njegov centar se nalazi između srca i kičme, a hrana mu je: život po božijim zakonima uz pokajanje, oproštaj drugima i izvinjenje. Time ego postaje manji, a spokojstvo se uvećava. Egoizam i egocentričnost su suprotnosti ovim kvalitetima. Treba da naučimo da ne dajemo prednost samima sebi, da dajemo, a ne samo da uzimamo, da više favorizujemo kvalitete srca, nego intelekt glave, da budemo spontani kao deca. Onda će se ovaj centar razviti i zračiće dobru energiju. 

 

Srce - važi za simbol života, vitalnosti, srdačnosti i emocionalne ljubavi. Ako se smatra da ljubav treba da služi samo za sopstveno zadovoljstvo, time se povređuje ovaj centar i pokazaće se eventualno probadanjima u oblasti srca i osećanjem samosažaljenja. Dugo se verovalo da je srce obična pumpa, ali ono je mnogo više od toga. 

 

Šta može da škodi srcu? Ono boli kada se imaju ljubavni jadi. A zašto? Zato što smo izgubili ljubavnog partnera, a verovali smo da nam on večno pripada. Istom prilikom smo izgubili i životnu energiju koja nam nedostaje, što predstavlja pravi egocentričan način reagovanja. Kasnije se pojavljuju spazme koronarnih krvnih sudova i razvijaju se bolovi u grudima, sve do angine pektoris.

 

Grudni koš izgleda uzan, cirkulacija krvi kroz srce se ne obavlja dobro, dolazi do nedostatka kiseonika, energija opada, dolazi do kriza i napada naročito kada se pojavi strah od daljih gubitaka. Ti bolesnici su većinom emotivni i pate od latentne tuge koja potiče od duše, njihova duša stalno pati. Mi znamo da je ovaj stav potpuno pogrešan jer može lepo da se živi bez rizika.

 

Postoji druga grupa individua čiji je život potpuno nedinamičan, monoton, neinteresantan. Srce im je slabo, loša cirkulacija, večito im je hladno, stagniraju na duhovnom putu i imaju hroničnu slabost tog organa. Dokaz su ogromne količine lekova koje ove osobe troše. 

 

Pluća, bronhije - Srce i pluća sarađuju, jer pluća uzimaju kiseonik koji srce preko krvi predaje dalje. Mi izdišemo ugljen dioksid koji uzimaju biljke, a od njih dobijamo kiseonik koji nam vraćaju. Mi smo, dakle, deo prirode i takvi treba i da ostanemo. Naša pluća su skoro jedan deo naše okoline sa kojom preko njih komuniciramo. Samoživi ljudi su zatvoreni prema bližnjima i imaju loš ili nikakav odnos sa njima.

 

Pluća predstavljaju otvorenost i poverenje prema drugima. Oni koji ne veruju okolini dobijaju astmu, jer ne vraćaju vazduh koji udišu i uopšte imaju probleme sa davanjem. Hoće sve da uzmu i da zadrže, ništa ne daju, a pogotovo ništa ne poklanjaju, što dovodi do spazme i zakrčenja bronhija.

 

Onda se povlače u sebe i posmatraju sve kao neprijatelje koji im žele zlo. Time izrazavaju negativnosti koje su u njima, što je u suprotnosti sa teorijom da smo svi braća i sestre i da smo svi jedno. Kako će u buducnosti, zbog zagađenja kiseonika biti sve manje i manje, potrebno je u cilju kompenzacija održavati harmoniju telo-duša-duh i korektno "hraniti" svaki od ovih principa. 

 

Grudi - Rebra štite od spoljnih povreda organe koji su u grudima. Ako smo uvučeni u sebe, rebra gube svoju elastičnost, postaju kruta, sputavaju disanje koje postaje sve teže i teže. Osećamo se kao u zatvoru čije se šipke sve više i više sužavaju i stežu grudi. U stvari, rebra su tu sekundarna, važna je elastičnost prostora između rebara. 

 

Leđni deo kičme - Najvažnija potreba našeg ega, posle seksualnosti je nagon za moći i autoritetom, što redovno vodi do zloupotrebe i nasilja protiv slobodne volje sugrađana. Tu je takođe i volja za vladanjem i manipulisanjem drugima, što je većinom slučaj kod muškog roda, što se odražava na ovom delu kičme. Ona postaje kruta, što treba da omogući glavi da visoko stoji uspravna. Na žalost, ovaj stav izaziva grčenja velikog leđnog mišića trapeza, koji se stvrdne, što je vrlo bolno.


Kičmena moždina - Ako se ova želja za moći ne izrazi, već se suzbije, što više odgovara ženskom rodu, onda se to negativno odražava na kičmenu moždinu. Spolja može da se ispoljava nežnost i pokornost, što može da kamuflira pravi unutrašnji vulkan i mogu da nastanu neurološke bolesti, multipla skleroza i dr. 

 

Ženske grudi - Njihova funkcija treba da obezbedi hranu novorođenoj deci, tj. davanje. Mnoge žene ne žele da rađaju da njihova sloboda ne bi bila ugrožena, a druge neće da doje decu da im se ti organi ne deformišu. To su eventualni kandidati za rak dojke.

 

Treća grupa naprotiv, rado ih hrani ali sa namerom da ih potčini, da uspostavi zavisnost dece od majke u cilju posesivnosti, što je ravno egocentričnosti. Ovo može da dovede do hormonalne disharmonije, mastopatije, prekanceroze i raka. Šteta je što je najlepši atribut žene time pretvoren u opasnost kada ga zloupotrebi i stavi u sluđbu egu ili pak zbog, odnosno protiv nekog čoveka. Pravilno shvatanje materinstva i žene u ovoj tvorevini, kao i nesebično davanje štite od raka.

 

zdravlje

 

 

V CENTAR STRPLJENJA 

 

Peti centar se nalazi između potiljka i vratnog dela kičme. Čovek dobija mnoge poruke i upozorenja. Ako to ne uzima za ozbiljno i ne promeni se, mora da polaže račune zakonu uzroka i posledica. Učiti ili patiti?

 

Pod strpljenjem se podrazumeva želja da razumemo druge, da se adaptiramo da negujemo dobrotu. To ne znači da ih nosimo na svojim leđima, da podnosimo kaprice njihovog ega, što bi značilo nepoznavanje principa strpljenja, njima to ne bi koristilo i štetilo bi njihovoj duši. Uslov za strpljenje je skromnost, a njegova najveća vrlina je poniznost, zatim prihvatanje sudbine sa svim dobrim, čak i negativnim stranama.

 

U sebi treba negovati samo dobre osobine i kada se sve to postigne, možemo prilaziti drugima i davati primer. Između drugog i petog centra postoji veza: dolazi do nestrpljenja kada želimo da nametnemo svoju volju, kada hoćemo da potčinimo našoj volji vreme, prostor, stvari i ljude. Ako tu dodamo još i egoizam, da se pravimo važni, hoćemo da zapovedamo, uobraženost, arogantnost, onda odnos može da pređe u rivalitet, konkurenciju i naš bližnji može eventualno da postane neprijatelj.

 

Ko u današnjem svetu hoće da dođe do uspeha, moći i bogatstva, mora na žalost, da otkloni strpljenje. Svakom pripada svoj izbor. Kad nekad osetimo da smo nestrpljivi, bolje ga je ispoljiti nego zadržati u sebi, što je štetno za telo jer vodi lošem funkcionisanju žlezda koje se nalaze u ovom centru.

 

Timus je centar naše odbrane. Tu se nalaze sve informacije koje su potrebne telu da bi moglo da razlikuje šta je njegovo, a šta strano. Većinu ovih informacija dete primi još u majčinom trbuhu, gde je uspostavljen program tolerancije prema supstancama koje treba da prepozna, da ih primi ili ne. One koje ne prima, mora da razlikuje koje su otrovne, a koje nisu, s tim da one štetne eliminiše. Kad dođe do prezasićenosti, taj mehanizam se premori i pogrešno reaguje. 

 

Jedna od tih pogrešnih reakcija je alergija, gde telo niti toleriše niti izbacuje neke supstance. Onda treba svako da se upita: protiv koga ili protiv čega sam osećajno ili u mislima alergičan? Koje ljude ili situacije ne mogu da podnesem? Zar nisam sposoban da ovo promenim, već to potiskujem pomoću negativnih osećanja i misli?

 

Ovo proizvodi otrovne supstance koje se obično eliminišu preko kože i nosa, što nije ni malo prijatno. Imamo izbor: Ili da trpimo, ili da se promenimo. Najgore je sedeti između dve stolice, jer nećemo da popustimo. Još je gore kada dođe do "autoagresije", kada telo samo sebe napada i uništava.

 

Primer je reumatizam, više vrsta šećerne bolesti, bolesti štitaste žlezde i bubrega, gde se naša odbrana okrene protiv sopstvenih supstanci i skoro da više nije u stanju da vrši svoj zadatak. Onda postoje dve mogućnosti: prva je da se prihvati lečenje kortizolom, da bi se paralizovala ova preterana odbrana, dok samom bolesniku i ne pada na pamet da promeni negativno mišljenje i ponašanje kako bi se telo normalizovalo. 

 

Krajnici su predsoblje telesne odbrane, sa sedištem u grlu. Ovde telo uči da prepozna preko hrane i vazduha koji udiše, šta u njega ulazi. Krajnici to onda prenose timusu. Oni predstavljaju vrstu prepreke koja je, na žalost, često prevaziđena. Uzrok leži u tome da naše držanje uglavnom predstavlja odbojnost i nepoverenje prema svemu što se izvan nas nalazi, posmatramo okolinu kao potencijalno opasnu i neprijateljsku. Bojimo se svega što ne poznajemo i smatramo da je opasno.

 

Tada su krajnici pogođeni i dobije se zapaljenje, što je dokaz koliko smo prema svetu zatvoreni, da nemamo poverenja. Onda se krajnici pretvaraju u žarišta infekcije, preteranu, histeričnu reakciju. To neće izlečiti antibiotici, već ljubav prema bližnjem. Umesto da u njemu gledamo neprijatelja, treba biti svestan da smo svi jedno. Kada se sve nepovratno pogorša, vrši se operacija. Onda se sve dalje nastavlja sa zapaljenjem sluzokože grla i polipima u nosu koji preuzimaju funkciju krajnika. 

 

Štitasta žlezda upravlja funkcijama izvesnih organa. U slučaju preterane funkcije, ritam postaje disharmoničan, umesto ritmički deluje anarhički. Na primer, srce reaguje odmah, ali ne može dugo da izdrži. Preterano funkcionisanje je direktna posledica nestrpljenja. Čovek oseća da ga nešto tera, ali misli da tu ništa ne može da pomogne. Kako ga snage napuštaju, on sve više i više mobiliše svoje rezerve, tako da je kolaps samo pitanje vremena.

 

Ako se potisne nestrpljenje, dolazi do usporenja funkcija, ide se u drugu krajnost: sve je usporeno, dolazi do umora, letargije, slabosti, usporenog metabolizma. 

 

Između štitaste žlezde i hipofize postoji saradnja i kod hipofunkcionisanja počinju u oba organa da se talože šljake usled kojih su funkcije još više otežane i prouzrokuju adenome, koji opet čine da se funkcije još vise smanje itd, što može da dovede i do raka. Ovo su danas vrlo česti slučajevi, čitavih 80% stanovništva ima probleme sa štitastom žlezdom, a procenat je stalno u porastu. 

 

Između timusa i štitaste žlezde postoji uska saradnja i našoj odbrani je potrebna sposobna štitasta žlezda koja dobro funkcioniše. Postoji jedan ljudski tip koji sebe smatra "najvećim" i kome je preterani dinamizam potreban da se dokaže, ali to dugo ne traje. Drugi opet, koji su frustrirani, negativni, nezadovoljni sobom, čija štitasta žlezda slabo funkcioniše, kad dobiju strah i kada imaju brige, ona privremeno proradi, ali to ne traje dugo. 

 

Paratiroidne žlezde - zajedno sa pankreasom regulišu nivo kalcijuma koji je potreban za harmonično funkcionisanje nerava i srca. Nestrpljenje loše utiče na oba organa, čini ih disharmoničnim. Nervi fabrikuju tzv. "nervne toksine". To se naročito ispoljava u starosti, kada kosti gube kalcijum koji se taloži u krvnim sudovima, što je posledica dugogodišnjeg nestrpljenja. 


Dušnik, grkljan i glasne žice - Sakupljanje sekreta u disajnim organima ne zavisi samo od spoljnih uticaja i zagađenja okoline, nazeba ili infekcije, već i od toga kako se odnosimo prema našem bližnjem, da li smo otvoreni ili ne. Bronhitis, većinom zapaljenje sluzokože dušnika dolazi usled neke situacije gde je u pitanju konkurencija, ne poštuje se zakon jednakosti, već se neguje rivalstvo.

 

Grkljan i glasne žice su naizgled organi koji čisto mehanički funkcionišu, a u stvari je obratno, pošto duša ima jak uticaj na njih. Kada se naljutimo, uplašimo, pretrpimo šok, primimo lošu vest i kada to nećemo da pokažemo, glas se promeni i postane grub i promukao. To znači da hoćemo da se blokiramo, da to ne uđe u nas, ali uprkos tome, da se ne odamo i da zadržimo pristojan stav. 

 

Zubi - dve velike bolesti zuba su paradontoza i karijes. Zubi se kvare usled lošeg sastava pljuvačke koja dovoljno ne ispira zube, već naprotiv, stvara sredinu pogodnu za razvoj i množenje bakterija. Njegova pojava je česta, naročito u civilizovanim zemljama, ne samo usled loše ishrane, već usled pogrešnog ponašanja: čovek je vuk drugom čoveku. Solidarnost i moral ne postoje, svako za sebe i izolacija su kako uzroci, tako i posledice lošem sastavu pljuvačke.

 

Paradontoza je bolest tkiva i aparata koji drže zube. Oboje oslabe i povuku se kada nesvesno upotrebimo vrlo jake mišiće za žvakanje, da bi nekoga koga ne volimo zgrabili zubima i samleli. To se većinom ispoljava noću u vidu škripanja zuba, pošto to danju ne smemo da činimo. Svaki zagnojen koren ili devitaliziran, mrtav zub, je žarište u telu koji na refleksan način odgovara nekom organu. 

 

Ramena i ruke - zategnutost u oblasti ramena simbolično pokazuje da smo podigli ramena da bismo između njih sakrili glavu. Iza toga se takođe krije i odbrana, jer posmatramo naše bližnje kao potencijalne neprijatelje i čuvamo se da nas ne napadnu, a u stvari smo mi još agresivniji, makar u mislima.

 

Ramena predstavljaju deo tela koji treba da uliva poštovanje, znak ugleda, dostojanstvenost, zato se postavljaju naramenice - da se pokažemo jaki, impozantni, da bismo ponizili bližnjega. Viseća ramena odaju da priznajemo da smo potčinjeni, da nam je savest na niskom stupnju. Ako u okviru ovog simboličnog jezika još nešto simuliramo, ramena obole. 

 

Laktovi služe u nekakvoj borbi za nadmetanje. Levi se više odnosi na privatni život, a desni na profesionalni. Teniski lakat je manje posledica preteranog zamora, a više predstavlja grčenje koje se pojavljuje kada u partneru ne vidimo partnera, nego protivnika. To može da bude slučaj i u profesionalnim odnosima. 

 

Ruke, a specijalno prsti, omogućuju mnogo šta, čime neko utiče negativno na svet: može da grebe, ščepa, grčevito drži, pokaže prstom na nekoga, izlaže skupocen nakit i prstenje, boksuje, tuče, gnječi. Ako to ne može da čini javno već u mislima, prsti i ruke oboljevaju. Kada se na rukama pojavi neka erupcija, jasno kaže da bi nekoga istukao, ali to ne čini. Na svaki način taj nije mnogo naklonjen drugima i ne želi njima najbolje, već sebi samome. Zavist i ljubomora dolaze na prvo mesto. 

 

Oteknuti zglobovi kod reume i dr. sigurni su dokaz da je u odnosu na okolinu neko sledio egocentrične ciljeve i da to još uvek čini. Otekline jasno podsećaju na bokserske rukavi-ce.

 

zdravlje

 

 

VI CENTAR LJUBAVI 

 

Ovaj centar se nalazi iza sredine čela i to je najveći centar u telu. Ljubav je jedan ogroman pojam. Šteta da za nju postoji samo jedna reč, mada obuhvata mnogo značenja. Svako razume nešto drugo i tako nastaju mnogi nesporazumi. Skala se kreće od donjeg pola i egoistične ljubavi, pa sve do nesebične Ljubavi koja stoji na gornjoj granici.

 

Sebična ljubav se ispoljava u seksualnim kontaktima onih koji misle samo na sopstveno zadovoljstvo, otprilike u krugovima gde vladaju polne bolesti i sida.

 

Nesebična Ljubav je moguća samo onda kada čovek nije vezan ni za koga i ni za šta, kada ništa ne poseduje i kada poštuje slobodnu volju i slobodu svog bližnjeg. Nesebična Ljubav je nemoguća čim se hoće da se nešto postane, da se ima, želja da se na nekoga utiče da se promeni, da se pokori, da se kritikuje i osuđuje, da se u njemu vidi konkurent, da mu se uzme energija.

 

Ljubav između rodbine spada većinom u tu grupu, jer se oseća u neku ruku, da pripada familiji. Majčina ljubav takođe, jer hoće da veruje u preteranu odgovornost i brigu o deci, zato ih ne pušta jer joj trebaju. Deca ne smeju da imaju sopstveni život, hoće da ih veže dok ne umre. Takva egoistična ljubav ide od ega do ega, dok se nesebična Ljubav obraća od duše ka duši i želi njoj da služi. 

 

Oči - preko njih se obavlja kontakt sa svetom, one su ogledalo duše i tela (iridologija), po njima se vidi naše duševno stanje i raspoloženje i prema tome gde se one upravljaju i zadržavaju, možemo da znamo koje su naše želje, težnje i čežnje. Dalje, način na koji gledamo svog bližnjeg: da li ga gledamo ili vidimo? Kada obole oči treba se upitati: šta ne želim da vidim? Ispred čega zatvaram oči? Šta sam propustio da vidim? Šta ili koga ne volim da gledam?

 

Levo oko pogađa ličnost, dok se desno oko odnosi na profesionalni život. Na svaki način nismo sposobni niti voljni da vidimo stvarne potrebe bližnjega, već zatvaramo oči ili navlačimo veo da ne vidimo. Kada su u pitanju kapci ili suzni kanali, može da znači da se uzdržavamo da plačemo, ili pak da suzama pokušavamo da dođemo do nečega ili da izazovemo nečije sažaljenje. 

 

Uši - Osim čula sluha, u ušima se takođe nalazi i centar ravnoteže. Kako štitimo oči od negativnih uticaja, tako treba i uši štititi od negativnih akustičnih agresija, jer ti disharmonični napadi utiču, kako na telo, tako i na dušu. Ukoliko dođe do oboljenja znači da nešto nećemo da čujemo ili nakoga da slušamo, šta hoće da kaže. To ne mora da znači da smo radoznali, ali to nekome može da pomogne da skine neki teret sa duše.

 

Ovde pripada takođe i poslušnost. Ne radi se o slepom pokoravanju, već o pametnim savetima koje nekad treba poslušati. Nekad kritika može da bude kao vrsta ljubavi. Neki su apsolutno zatvoreni za ikakve primedbe, dok drugima uđe na jedno i izađe na drugo uvo.

 

Centar ravnoteže leži u unutrašnjem delu uha i pokazuje našu duševnu ravnotežu. Unutrašnji nered se poznaje po hektičnom, neuravnoteženom telesnom ritmu koji pogađa organ ravnoteže, sa fizičkim simptomima: nismo stabilni, imamo lošu ili neredovnu kontrolu nad sobom. Tu mogu da se udruže i zujanje u ušima, izazvano nekim fantazijama, gde smo otvoreni nekim nižim, eventualno astralnim vibracijama. 

 

Nos - U njemu se nalazi čulo mirisa, a i jedan deo čula ukusa. Kada se nos zapuši, jelo nema nikakav ukus. Kijavica je mehanizam čiščenja i eliminacije toksina. Ne treba je suzbijati, to je pozitivan način tela da se oslobodi otrova koji su nastali usled negativnih misli u odnosu na princip Ljubavi.

 

Sve tečnosti koje napuštaju telo sadrže otrove, pogotovo šlajm, zato treba da se radujemo što ćemo biti oslobođeni. Ako se ovaj proces sprečava, onda prelazi na sinuse, a pored njih su i koreni zuba, koji mogu da postanu zarišta. Sve ovo ukazuje da smo se ogrešili o princip Ljubavi iza koga se krije vrsta egoizma, koji je obično vrlo dobro sakriven.

 

Kada imamo problem sa čulom mirisa, to je lekcija da nekoga ne možemo da trpimo, da ne podnosimo njegov miris tela (ili parfem), da nam je nešto "došlo do nosa", pa je korisno te negativne misli što pre "iskijati" i da pokušamo ubuduće da budemo tolerantni. 

 

Hipofiza je kao neki šef orkestra, koji reguliše sve druge žlezde. Ona je direktan predstavnik Ljubavi, tj. duševne energije čiju funkciju regulišemo pravilnim shvatanjem i praktikovanjem Ljubavi. Kada ova energija cirkuliše slobodno po celom telu, koncentriše se u hipofizi i regulacija svih žlezda je normalna. U suprotnom slučaju, kada je centar Ljubavi blokiran, dolazi do loše funkcije hipofize.

 

Tada postajemo letargični, depresivni, neraspoloženi, sve druge žlezde (štitasta, nadbubrežna, polne žlezde) su poremećene i naginju slabom funkcionisanju. Kada takva situacija duže potraje, dolazi do intoksikacije hipofize što može da bude vrlo opasno, jer se pretpostavlja da je to jedan od faktora uzroka raka. Kada smo puni dinamizma, vrlo aktivni i uvek dobro raspoloženi, to je barometar da žlezde i hipofiza dobro funkcionišu. 

 

Epifiza zvana "treće oko", leži u centru lobanje, ima direktne informacione kontakte sa očima kao i nebeskim svetovima (duhovnim, astralnim, eteričnim), planetama i zvezdama. Ona prima kosmičke uticaje u obliku ritma i ciklusa. Ako je čovek u harmoniji sa kosmosom i svim tim ritmovima, posedovaće harmonične telesne ritmove koji se poznaju po lepoj ravnobojnoj koži, bez svetlih i tamnih fleka. Pigmentacija kože je direktno vezana za epifizu. Ovaj organ je takođe vezan i za misaoni svet, svaka loša misao je dovodi u disharmoniju. 

 

Epifiza i solarni pleksus su najosetljivije strukture tela jer je između njih razapeta telesna antena. Solarni pleksus reaguje na vibracije okoline, a epifiza na sopstvene misli i kosmos.

 

 

VII CENTAR DOBROTE 

 

Njegova zona aktivnosti obuhvata mali i veliki mozak i povezani su sa centrom Ljubavi. Vrline su: razumevanje bližnjega, nesebično služenje, dobrota, tolerancija i nežnost. I ovde može da dođe do preterivanja ili pak nedostatka tih kvaliteta, bolje se držati sredine.

 

Možemo da kritikujemo, ali samo konstruktivno, a ne destruktivno. To je samo moguće kada ne mrzimo svog bližnjeg, mada ne treba ni da ga dižemo do neba iz straha da on nas ne ponižava, što ne može da se nazove dobrotom. Rasuđivanje je deo pravog razumevanja šta je dobrota. Nestrpljenje je neprijatelj dobrote. Potiskivanje seksualnih nagona, prirodnih želja i potreba, mogu da zadaju glavobolje.

 

Preteran intelektualizam, često kombinovan sa ponosom, vodi u starosti u arteriosklerozu (zakrečavanje krvnih sudova mozga), može da se izgubi memorija, padne u detinjstvo i postane zavisan od okoline. Svaka preteranost je suprotna dobroti prema sebi i ima svoje posledice.

 

Prava dobrota neće ništa za sebe, već ustupa drugome, a da ga ne uvredi, ono što njegova duša želi. Pomaže mu da postane ono što on u duši oseća, čisto duhovno biće, a za to ništa ne traži. To je prava dobrota. 

 

Veliki mozak - Usled preterivanja na intelektualnom i naučnom polju, mozak dostiže sve veće dimenzije, dok su etika i moral u zaostatku. Ako stavljamo u prvi red samo znanje, onda su dobrota, razumevanje i praštanje poslednje vrline. Kada bi se Bog prema ljudima ponašao kao što se oni ponašaju prema biljkama i životinjama, odavno bi ljudski rod izumro, ali sreća da dobrota potiče iz tih izvora. "Ne čini drugome šta ne želiš da ti drugi čini", kaže mudrost i to je sinonim za dobrotu. 

 

Mozak registruje sve što se u telu radi. Svaki bol je signal i razlog da se upitamo šta se iza njega krije? 

 

Mali mozak je koordinaciona centrala nekih mišića tela i utisaka koji dolaze od naših čula, a u tesnoj saradnji sa centrom ravnoteže. Kada dođe do nedostatka koordinacije, na primer u vidu drhtanja, znači da smo se ogrešili o dobrotu. 

Parkinsonova bolest je vrsta potisnute agresivnosti. Drhtanje je u stvari želja da se neko istuče, ali se to ne pokazuje. Tu se radi o dubokim agresivnim efektima, koji su takođe jako potisnuti da bolesnik toga nije ni svestan. Kada bi od velikog i malog mozga na vreme napravili instrumente savesti duše, mogli bi da ostanu zdravi. 

 

Iskustvo pokazuje da zaista prvi korak ka poboljšanju kako u etičkom, tako i zdravstvenom pogledu, leži u samopoznavanju. Na nama je da ocenimo po simptomima, bolestima i znacima kako smo povredili harmoniju i zaradili neku tegobu ili bolest. Samopoznavanje može da nas odvede u duboke promene i izlečenje, a najbolja imunizacija protiv bolesti je održavanje svih naših mehanizama samoizlečenja. To se odnosi na:

 

  •  imunitet (telesna odbrana)
  •  vegetativni nervni sistem
  •  hormonalni sistem
  •  sistem komunikacije ćelija
  •  sistem reparacije koji se nalazi u jezgru ćelije.

 

Funkcije svih ovih pet sistema ne podležu našoj svesnoj kontroli, već se nesvesno regulišu. Kada u nama vlada harmonija, oni potpuno i slobodno funkcionišu. Poremećena harmonija se poznaje po organskim nelagodnostima koji hoće da nam ukažu na duševno - duhovne uzroke, ukoliko mi to želimo da razumemo i da prihvatimo.

 

Milica Stojanović

Iz knjige "ABC zdravlja"

Komentari(0)
Ostavi komentar