Magazin

ADHD - Hiperaktivnost i poremećaj pažnje kod dece

ADHD - hiperaktivnost i poremećaj pažnje

 

Prema ispitivanju koje je sprovela američka Vlada 2010. godine, jedno od desetoro dece ima poremećaj pažnje uz hiperaktivnost (ADHD) što je povećanje od 22%  u odnosu na 2003. godinu.


Kod nas još ne postoje zvanični podaci,  ali javna je tajna da je i ovde ta “epidemija” uzela maha.


ADHD poremećaj više je prisutan kod dečaka nego devojčica, ali, sa druge strane, devojčice češće nego dečaci imaju ADD (poremećaj pažnje bez prisustva hiperaktivnosti).


Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) i poremećaj pažnje (ADD) predstavljaju probleme ponašanja koji se ispoljavaju prema neposrednom okruženju.


Šta je ADHD?


ADHD, koji se naziva i hiperkinetički sindrom, odnosi se na hiperaktivnost, nemir i impulsivnost, često i nemarnost, a deci pravi velike probleme u druženju i učenju.

 

ADHD otežava deci duže obraćanje pažnje i kontrolu impulsivnog ponašanja, a sve je veći broj stariije dece, uključujući i srednjoškolce, kod kojih se sada označava kao da imaju ADHD. Adult ADHD (Poremećaj pažnje uz hiperaktivnost kod odraslih) takođe postaje sve prisutniji.

Kako je svojevremeno izvestio “Las Vegas Gardijan Ekspres”, skoro 11% američke dece je “obeleženo” ovim poremećajem. 
Od toga, kod nešto više od dvostruko većeg broja dečaka u odnosu na devojčice dijagnostikovan je ADHD - jedan u pet, u poređenju sa jednom od 11.

 

Šta bi mogao da bude uzrok ADHD?


Neki stručnjaci smatraju da bi uzrok mogao biti povećana svest o problemu i bolji dijagnostički metodi.

 

Međutim, ono što bi moglo biti veoma zanimljivo je da se ovaj trend poklapa sa drugim, naizgled nepovezanim trendom – izrazitim korišćenjem glifosata, sredstva za uništavanje sveobuhvatnog korova, koji se sticajem okolnosti pojavio u američkom lancu ishrane.

 

Nedavna istraživanja pokazuju da glifosat, aktivni sastojak Monsantovog Raundap herbicida, koji se koristi u velikim količinama na genetski konstruisanim usevima, ograničava sposobnost tela da detoksikuje nepoznata hemijska jedinjenja.

 

Kao rezultat, štetni efekti ovih hemikalija i toksina iz okoline se povećavaju i mogu da utiču na široku paletu bolesti, uključujući i poremećaje mozga koji utiču na ponašanje.

Bivša američka naučna saradnica dr Nensi Svenson pažljivo je prikupila statistiku o upotrebi glifosata i uticaju na različite bolesti i stanja organizma, uključujući i autizam. Gotovo je nemoguće zamisliti savršeniju podudarnost povećanja upotrebe glifosata i incidencije autizma.

 

Kako dijagnostifikovati ADHD?


Ipak, postoji i mogućnost loše postavljene dijagnoze. ADHD dijagnoza se često postavlja subjektivno, opažanjima nastavnika ili roditelja, na osnovu ponašanja koji će skoro svako dete ispoljiti u nekom trenutku.

 

Prirodno je da deca povremeno ispolje nemir i nepažnju, pa čak i impulsivnost. Međutim, kod ADHD-a takvo ponašanje postaje ekstremno – veoma izraženo i često.

 

Dijagnostikovanje ADHD često predstavlja puko pitanje mišljenja, pošto nema fizičkog testa, kao što je skeniranje mozga, koji bi mogao da odredi stanje. Međutim, to bi se u najbližoj budućnosti moglo promeniti.

 

Prema nedavnoj studiji, nova MRI metoda, pod imenom korelacija magnetnog polja, može da otkrije nizak nivo gvožđa u mozgu pacijenta za koje postoji sumnja na ADHD. Budući da je gvožđe potrebno za obradu dopamina koji utiče na hiperaktivnost, takvim metodom potencijalno se otkriva ADHD.


ADHD - karakteristike


Trenutno, dijagnoza zavisi od subjektivne procene, a nastavnici imaju značajnu ulogu u ovoj evaluaciji. Većina dece sa ADHD-om će pokazati kombinaciju nepažnje i hiperaktivnog impulsivnog ponašanja, zajedno sa sledećim simptomima:

 

  • Dete je uvek u pokretu (odnosi se na stariju decu)
  • Često se vrpolji i meškolji
  • Izražen nemir
  • Dete ne može tiho da se igra
  • Preterano priča i prekida druge
  • Ima poteškoće pri čekanju na svoj red
  • Često ima probleme oko organizovanja zadataka i aktivnosti
  • Teškoće pri praćenju instrukcija i očigledan prestanak slušanja
  • Često odluta u mislima

Smatra se da samo deca koja iskazuju hiperaktivno i impulsivno ponašanje u toku određenog vremenskog perioda imaju ADHD - ili bi bar tako trebalo da se tumači.

 

Prema studiji sa početka teksta, svako peto dete od procenjenih, pogrešno je dijagnostifikovano kao ADHD.


Da bi sve bilo još zanimljivije, prema nekim naučnicima, poremećaj možda uopšte ne predstavlja “pravi” poremećaj. 


Psihijatar Leon Ajzenberg, poznat kao “naučni otac ADHD-a” zapravo je primetio da je ADHD “primer fiktivne bolesti”. On je ovo zapanjujuće priznanje izrekao u intervju nemačkom listu Der Špigel, samo sedam meseci pre smrti u 87-oj godini.

Komentari(0)
Ostavi komentar