Prvi od pet holivudskih filmova koje je režirao čuveni australijski režiser Piter Vir (Peter Lindsay Weir, 1944.), inače poznat po filmovima „Galipolje“, „Godina opasnog življenja“, „Društvo mrtvih pesnika“, „Zelena karta“, „Trumanov šou“ itd.
Kada se pojavio u bioskopima 1988. godine, verovatno niko nije pomišljao da će, osim snimanja nekoliko nastavaka, postati sinonim za opisivanje velikog broja filmova akcionog žanra. Snimljen je po knjizi Roderika Torpa „Ništa ne traje večno“.
Veoma retko se dešava da pisac scenarija za svoj prvi film bude nagrađen Oskarom. Do sada su poznata samo dva takva slučaja. Prvi je „Telma i Luiz“ iz 1991.
Akcioni film snimljen 2001. godine po istoimenom romanu poznatog pisca špijunskih romana Roberta Ladlama (Robert Ludlum, 1927.–2001.).
Američki akcioni triler režisera Džona Mektirnana („Umri muški“, „Predator“) sa Šonom Konerijem i Alekom Boldvinom u glavnim ulogama. Snimljen je 1990. godine u vreme raspada SSSR.
„Klavir“ je priča koja je mogla da bude ispričana u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. To je priča o dogovorenom braku dvoje ljudi potpuno različitih životnih pogleda. Ipak, izbor vremena i mesta nije ni malo slučajan.
Drugi film Dastina Hofmana (Dustin Lee Hoffman, 1937.), do tada pretežno pozorišnog glumca. „Diplomac“ ga je lansirao među filmske zvezde i on se od tada bavi prvenstveno glumom na filmu.
Prvi značajni američki film češkog režisera Miloša Formana (Jan Tomaš Forman, 1932.), takođe poznatog po kultnom rok-mjuziklu „Kosa“ (Hair) 1979. i istorijskoj drami „Amadeus“ iz 1984.
Hičkokova pretposlednja neuspešna nominacija bila je za film iz 1954, Prozor u dvorište (Rear Window), delo koje koje mnogi filmski kritičari proglašavaju za njegovo najbolje ostvarenje.
Divlji Zapad, revolveraši, konji, šerif i pljačkaši. Nije klasičan vestern, nije „špageti vestern“, nije vestern kao društvena drama. Pa šta je onda? Vestern komedija.
.jpg)
